1.2. Дидактика и друге науке

Као посебна педагошка дисциплина, дидактика је најтешње повезана са филозофијом васпитања и теоријом васпитања. Настава и учење, образовање и васпитање су узајамно повезани, ослањају се једно на друго и на различите начине ангажују личност ученика. Да би се настава могла стручно и успешно организовати, наставник мора добро да познаје не само дидактику и методику своје струке већ и педагогику, као науку о васпитању.

Дидактика је повезана и с другим наукама, а пре свега са:
  • историјом,
  • социологијом,
  • логиком,
  • психологијом,
  • анатомијом и физиологијом,
  • математиком и кибернетиком.
Она је посебно повезана с методикама наставних предмета, истражујући примену општедидактичких захтева и принципа на поједине наставне предмете и њихове специфичности.

Дидактика се ослања на историју, посебно на историју педагогије, како би имала могућности да проучава начине на које су разрађивана питања васпитања, образовања и наставе у различитим историјским епохама, различитим земљама и код различитих народа.

Социологија, као наука која се бави проучавањем законитости функционисања и развоја друштва, различитим друштвеним односима и сл. има велики значај за дидактику. За дидактику су нарочито значајни они социјални проблеми у којима се проучава утицај друштва на васпитање и образовање, као и утицаји васпитања и образовања на развој друштва (друштвена условљеност васпитања и образовања, узајамни утицаји васпитања и средине на социјално формирање личности, утицаји васпитања и образовања на репродукцију друштва и његов општи напредак и сл.). Ради се, дакле, о социјалним проблемима васпитања и образовања којима се баве како педагогија као наука о васпитању, тако и социологија као наука о друштву.

Пре свега, социологија васпитања проучава и утврђује какав утицај на младе има одговарајући друштвени систем имајући при том у виду нарочито неке значајне елементе као што су: материјални, социјални и културни услови земље као целине или њених различитих региона (поготову ако се они међусобно значајно разликују), као и специфичности које постоје измеду града и села, индустријских и пољопривредних региона, равничарских и брдско-планинских и сл. Социологија васпитања проучава и ниво савремене производње, науке и технике, као и друштвене односе, а посебно друштвене односе према младима који улазе у производњу и самосталан живот. У нашим условима, социологија васпитања треба да истражује начине на које наше друштво утиче на васпитање младих, на друштвене односе и напредовање друштва у целини.

Дидактика је уско повезана и са логиком која проучава законитости, законе и форме мишљења. Познавање логике побољшава дидактичко-методички рад наставника и наставне поступке. Формирање научних појмова, судова и закључака подлеже логичко-сазнајно-теоријским законитостима које су важне у процесу наставе. То се односи и на примену логичких поступака и мисаоних операција, као што су индукција-дедукција, анализа-синтеза и др. Не треба испустити из вида да је један од главних задатака наставе васпитање логичког мишљења. Да би се то постигло, код ученика треба систематски развијати логичко мишљење.

За дидактику је посебно значајна повезаност са психологијом
и то развојном, педагошком и психологијом наставе.

Повезаност дидактике с развојном психологијом је усмерена ка познавању психичког развоја ученика у процесу обуке. Познавање општих законитости развоја ученика чини подлогу или основу на којој дидактика заснива своју теорију наставе. Законитости у оквиру учења, као и сам процес учења је кључни проблем педагошке психологије, која се детаљно бави условима, процесима, методама и техникама учења, мотивацијом и др. Познавање битних услова учења представља значајну компоненту дидактике и омогућава научно заснивање организације наставе и наставног процеса уз примену утврђених принципа, захтева и законитости који се односе на добро организовану наставу.

У условима развоја и напредовања свих наука, последњих година све веће интересовање се окреће ка психологији наставних предмета. Тако, на пример, настава математике и усвајање математичких садржаја и појмова у значајној мери се разликује од наставе и усвајања књижевности, историје, хемије, страних језика и др.

Током свог психофизичког развоја, ученици пролазе кроз различите етапе. Познавање тих етапа и њихових карактеристика помаже наставнику да потпуније схвати одређене потребе и могућности ученика. Потпуније познавање особености и потреба омогућава наставнику да утврди праву меру у погледу захтева како у оквиру наставе, тако и изван ње.

Математика и кибернетика налазе све већу примену у разради питања која се односе на структуру наставе, методе и средства, а посебно програмиране наставе и учење.

Математичко-статистичке методе и поступци широко се примењују и у дидактичким истраживањима. Она омогућавају да се на поуздан и објективан начин провери успешност наставних програма, уџбеника и приручника, наставних метода и средстава и њихових различитих комбинација 

Специфичан однос постоји између дидактике и методике. Методике се заснивају на општој теорији наставе - дидактици, због чега их називају и посебним, специјалним па и предметним дидактикама. Однос дидактике према методикама може се схватити као однос опште према посебним дисциплинама. Методике се баве специфичним применама општих законитости наставе и учења у оквиру појединих наставних предмета, па се може говорити о методици матерњег језика, математике, хемије, биологије, историје, ликовног васпитања итд.

Дидактика се бави проблемима наставе, општим законитостима образовања и васпитања, уколико су они од значаја за све предмете, без улажења у њихове посебности и специфичности.

Методике, пак, проучавају проблеме који су својствени одређеном предмету, коме могу дати одређену основу, а при чијој разради општедидактичке поставке и принципи нису довољни.

Према томе, дидактика и методике се налазе у најтешњој узајамности: методике користе за своја проучавања опште научне поставке и законитости дидактике, примењујући их на посебна подручја наставе одређеног предмета, што обезбеђује јединство методолошког и теоријског прилаза решавању питања наставе у разним предметима. Дидактика се служи самосталним истраживањима и резултатима појединих методика користећи их приликом уопштавања.

Comments