Као посебна педагошка дисциплина, дидактика је најтешње повезана са филозофијом васпитања и теоријом васпитања. Настава и учење, образовање и васпитање су узајамно повезани, ослањају се једно на друго и на различите начине ангажују личност ученика. Да би се настава могла стручно и успешно организовати, наставник мора добро да познаје не само дидактику и методику своје струке већ и педагогику, као науку о васпитању. Дидактика је повезана и с другим наукама, а пре свега са:
Дидактика се ослања на историју, посебно на историју педагогије, како би имала могућности да проучава начине на које су разрађивана питања васпитања, образовања и наставе у различитим историјским епохама, различитим земљама и код различитих народа. Социологија, као наука која се бави проучавањем законитости функционисања и развоја друштва, различитим друштвеним односима и сл. има велики значај за дидактику. За дидактику су нарочито значајни они социјални проблеми у којима се проучава утицај друштва на васпитање и образовање, као и утицаји васпитања и образовања на развој друштва (друштвена условљеност васпитања и образовања, узајамни утицаји васпитања и средине на социјално формирање личности, утицаји васпитања и образовања на репродукцију друштва и његов општи напредак и сл.). Ради се, дакле, о социјалним проблемима васпитања и образовања којима се баве како педагогија као наука о васпитању, тако и социологија као наука о друштву. Пре свега,
социологија васпитања проучава и утврђује какав утицај на младе има одговарајући
друштвени систем имајући при том у виду нарочито неке значајне елементе као што
су: материјални, социјални и културни услови земље као целине или њених различитих
региона (поготову ако се они међусобно значајно разликују), као и специфичности
које постоје измеду града и села, индустријских и пољопривредних региона, равничарских
и брдско-планинских и сл. Социологија васпитања проучава и ниво савремене производње,
науке и технике, као и друштвене односе, а посебно друштвене односе према младима
који улазе у производњу и самосталан живот. У нашим условима, социологија васпитања
треба да истражује начине на које наше друштво утиче на васпитање младих, на друштвене
односе и напредовање друштва у целини. Специфичан однос постоји између дидактике и методике. Методике се заснивају на општој теорији наставе - дидактици, због чега их називају и посебним, специјалним па и предметним дидактикама. Однос дидактике према методикама може се схватити као однос опште према посебним дисциплинама. Методике се баве специфичним применама општих законитости наставе и учења у оквиру појединих наставних предмета, па се може говорити о методици матерњег језика, математике, хемије, биологије, историје, ликовног васпитања итд. Дидактика се бави проблемима наставе, општим законитостима образовања и васпитања, уколико су они од значаја за све предмете, без улажења у њихове посебности и специфичности. Методике, пак, проучавају проблеме који су својствени одређеном предмету, коме могу дати одређену основу, а при чијој разради општедидактичке поставке и принципи нису довољни. Према томе, дидактика и методике се налазе у најтешњој узајамности: методике користе за своја проучавања опште научне поставке и законитости дидактике, примењујући их на посебна подручја наставе одређеног предмета, што обезбеђује јединство методолошког и теоријског прилаза решавању питања наставе у разним предметима. Дидактика се служи самосталним истраживањима и резултатима појединих методика користећи их приликом уопштавања. |
Дидактика > 01. Предмет и задаци дидактике >