10. Планирање у настави

Планирање произлази од латинске речи planum што значи план рада и развоја неке организације, осмишљавање плана рада.

Планирање је један од веома значајних услова ефикасности сваке са циљем усмерене делатности, сложеног је типа и одвија се у одређеном периоду. Подразумева утврђене програме и предвиђање тока и резултата одређених процеса са детаљно разрађеним активностима. Обухвата попис задатака које треба обавити у одређеном времену као и реализаторе (групе и појединце), затим облике, методе, поступке и средства за остваривање постављеног циља и задатака, као и начине контроле и процене постигнутих резултата.

У савременом друштву планирање се јавља као активност којом се људи подстичу и усмеравају да на рационалан и што ефикаснији начин овладају својом колективном будућношћу. Његова суштина се огледа у планском и рационалном временском распоређивању индивидуалног и колективног рада који су неопходни за остваривање постављених задатака и решења.

Схваћено на овај начин, планирање не испуњава само значајну улогу у домену привреде и производње већ и у развоју просвете, школства и васпимообразовног рада. Оно представља битан услов рада у настави, предупређује наставнике од случајних и сувишних активности јер омогућава да се процени како, колико и на који начин се остварују одабрани циљеви и задаци у настави и васпитању.

За успешно планирање у настави значајни су следећи захтеви: 1. план мора да се односи на одређени предмет (или предмете) и наставно-научне области; 2. мора се тачно утврдити циљ деловања, тј. шта се жели постићи предвиђеним утицајима; 3. план треба да обухвати очекивања, односно исходе, резултате планираних утицаја и промена.

Главну основу сваког наставног планирања чине следеће компоненте: ученици и наставници и интеракција међу њима, стил усмеравања и сарадње као и садржај образовања. Говорећи о значају позиције наставника у школском раду, пољски педагог В. Окоњ (Wинцентy Окох 1987) указује да овај положај удружује ученике у сопственом напору упознавања света и људи и стицање знања, вештина и спретности да се њима служе у пракси. Овај процес се заснива на томе да ученици постану свесни циљева и задатака образовања, сазнавања одговарајућих одабраних чињеница, стицања нових појмова на основу њих, прелаза од теорије ка пракси, извршавања практичних задатака, учествовања у проверавању постигнућа.

Планирање наставног рада представљају следеће три врсте активности:
  • дефинисање циља активности;
  • избор активности, садржаја, средстава и услова који омогућавају остваривање циља и постављених задатака;
  • прављење целине неопходних активности.
Одлуке које су наставници донели у оквим плана, имају велики утицај како на њихово понашање у разреду тако и на карактер, природу и исходе наставе и васпитања ученика. Планирање рада утиче на избор садржаја (градива), наставних материјала, социјалне климе и наставних активности. Одлуке наставника о усвајању наставних садржаја, њиховом издвајању или модификовању и циљу усвајања, делују не само на наставни процес већ и на оно што ученици уче и усвајају. Због тога, планирање наставника служи као нека врста подсетника (инвентара) за изводење активне и стваралачке наставе. То има значајног утицаја да наставници теже да се током наставног процеса не одвајају од онога што су сами планирањем предвидели.

Предности планског рада у остваривању васпитно-образовних и наставних задатака над неорганизованим радом су вишеструке и огледају се у следећем. Планирањем се обезбеђује не само прелажење и обрада целокупног градива предвиђеног наставним програмом већ и његова равномерна обрада током целе школске године. При том ваља имати у виду следеће: претходна знања ученика, њихове могућности, услове у којима живе и раде, локалне и специфичне услове рада школе и сл. Планирањем се, такоде, обезбедује и систематичност у раду, тј. редослед обраде градива. Од овога се понекад мора одступати када се ради о повезивању једног предмета са дмгим, (поготову сродним), или када је познавање одреденог садржаја из неког предмета (подмчја, теме, наставне јединице) услов и претпоставка за разумевање градива из другог предмета. Планирање служи наставницима и за благовремено припремање одредцних наставних средстава чија примена и употреба може утицати на ефикасност и квалитет наставе као и разумевању и усвајању појединих наставних садржаја.

Поставља се и питање начела којих се треба придржавати приликом планирања. Овде је могуће указати наопшта дидактичка начела која се односе на све предмете. (Специфичностима планирања у настави појединих предмета баве се посебне методике). Међу овим начелима посебно се издвајају следећа:

1. План мора бити реалан и остварив, мора одговарати условима у којима ће се спроводити и субјективним могућностима појединаца или група које ће у томе непосредно учествовати.

2. Треба утврдити количину и сложеност градива, обим програмских делова који чине целину, као и обим појединих наставних јединица. Програм из једног предмета, предвиђен за школску годину, не може се механички делити на полугодишта, месеце, седмице и дане већ се мора водити рачуна о томе да све наставне јединице нису истоветне по свом значају, сложености, тежини и обиму па је за њихову обраду неопходно различито време. За неке наставне теме и јединице и њихову темељну припрему и обраду, потребно је знатно више времена него за обраду других.

3. Приликом планирања потребно је водити рачуна и о редоследу којим ће се обрађивати наставно градиво. Редослед тема и наставних јединица у програмима не подудара се увек са наставним захтевима и не држи се принципа поступности. Мора се имати у виду, како повезаност градива у оквиру једног предмета, тако и његова повезаност са другим, пре свега сродним предметима.

4. Неопходно је имати у виду да сви месеци у току школске године нису једнако продуктивни. Тако, на пример, септембар је месец када почиње школска година па је неопходно обновити знања из протекле године, док је јануар месец када се завршава полугодиште и почиње зимски распуст. (Утврђено је да нарочито млади ученици, од јуна до септембра забораве око половине наученог градива.) Због тога се током септембра, а у мањој мери и током јануара треба обрадити мањи број новог градива. Остали месеци су у овом погледу знамо продуктивнији иако не у истој мери.

5. При планирању мора се водити рачуна и о природи и специфичности наставних садржаја из појединих предмета. Градиво из неких предмета се може обрађивати утврђеним редоследом (историја, географија, математика), док је градиво неких других предмета еластичније и могуће је његово померање без негативних последица (обрада литературе, музичко и ликовно васпитање и др.). Градиво из ове групе предмета најчешће се обрадује у време када је погодно да се повеже са другим предметом (предмедма): део читалачког штива се често обрадује у вези са годишњим добима, штива историјске садржине при обради појединих одговарајућих целина из историје, израда рељефа, моделовање, цртање карата географских целина и објеката, пригодни путописи, описи појединих предела и сл. у време када се обрадује одговарајуће градиво из географије и сл.

6. Треба предвидети да се планом прегледно прикаже ток наставног рада и то како у глобалу тако и у појединостима, како би се могло указати на значајне елементе на које ваља обратити посебну пажњу у наставном процесу.

Успешност планирања и остваривање предвиђених мера зависи од сагледавања бројних често сложених, услова, а пре свега од способности наставника да сагледају и анализирају путеве наставног рада школе али и појединих разреда и одељења као њених саставних делова, стручних служби и услова у којима школа живи и ради, а евентуално и локалних услова. Одлучујући значај у планирању представља оцена квалитета знања ученика, рада наставника, иновативних поступака, школских и ваншколских активности, социјално-животне средине, специфичног састава ученика по разредима и одељењима.