02. Настава као процес поучавања и учења


Настава се може различито разматрати, што зависи од начина преношења знања и водења учења ученика, од њиховог узраста, организације друштвеног живота и социјалне климе у групи или разреду, од особености предмета и наставног садржаја, од примене одговарајућих метода и техника као и од мотива оног који учи. Но и поред специфичности од којих су неке поменуте, настава поседује извесна својства, карактеристике, особености које су заједничке свим предметима и узрастима, тј. наставном процесу у целини. Својства која повезују оно што је заједничко и која одређују суштину наставе, називају се карикама (елементима) наставног процеса. Ти елементи се односе на комплексе квалитативно сличних активности наставника којима морају одговарати и одређени начини учења ученика. Поједини елементи се не морају јављати према одређеном редоследу, већ могу да подлежу одређеним променама, тако да се два или више елемената могу јавити истовремено. На тај начин могу се издвојити и особености савременог модела наставе и учења.

У ширем смислу речи настава је социјална појава и процес. Њена функција је у томе да децу и омладину која расту и која се развијају, интегрише у друштвено биће, да као значајна друштвена функција повезује традицију, садашњост и будућност и тако утиче на развој и напредовање друштва.

Неопходан услов добре наставе је свесна и активна сарадња наставника и ученика које повезује заједнички циљ - стварање одређених промена у личности ученика. Процес мењања, планирано стицање и утврђивање знања, умења и навика, није ништа друго до учење схваћено у ширем смислу. Руковођење процесом учења, организован рад наставника са ученицима који омогућава систематско усвајање знања, као и развијање њихових способности и интересовања, најопштије се назива - настава .

Без обзира на место где се обавља, настава претпоставља оне који поучавају и оне који уче - наставнике и ученике. Према томе, настава се може разматрати са становишта активности наставника - тј. поучавање и са становишта активности ученика - учење. Поучавање је увођење ученика у учење и руковођење учењем. Због тога наставник при извођењу наставе мора водити рачуна не само о ономе шта он треба да чини, већ и о томе шта треба да чине ученици како их подстицати да успешно усвајају наставне садржаје.

Поучавање је усмерено у више праваца, али су посебно значајне његове следеће функције:
  • посредовање између ученика и градива (усмеравање да градиво иде у сусрет ученику, а ученик градиву);
  • помоћ у вођењу, и
  • вођење процеса учења.
Функција посредовања у поучавању се не сме свести на спољно и механичко „преношење" знања, умења и навика. Наставник не само да излаже градиво већ и помаже ученицима како да то градиво усвоје, науче. Процес учења се може успешно водити једино ако се заснива на стваралачкој активности и самоактивности ученика јер без тога нема успешне наставе. 

Знања која ученици усвајају, поред сазнајне и образовне имају и васпитну функцију. Образовна и васпитна функција наставе се не може остваривати одвојено и независно једна од друге.

Образовни и васпитни утицаји наставе се мењају зависно од циљева и задатака наставе, карактера и садржаја градива, специфичности наставног рада, активности ангажовања ученика у процесу наставе, као и њихових мотива за учење. При том треба имати на уму својства и могућности ученика, као што су: радозналост, потреба за активношћу, стицањем искустава истраживањем и посматрањем нових и непознатих предмета, појава, процеса и догађаја, што им омогућава упознавање и откривање света у коме живе, потреба за истицањем и сл. Прави ефекат се постиже када побуде ученика потекну посредством њиховог све већег и самосталнијег учешћа у процесу наставе.

У свом раду наставник понекад већу пажњу обраћа образовању, више инсистира на преношењу и усвајању знања и вештине, а некад више инсистира на васпитним моментима, како би код ученика формирао поглед на свет, убеђења, друштвене ставове, понашање у складу са етичким нормама. Реализујући све активности наставе, наставник се мора бринути да оне доприносе извршавању одређених, раније испланираних васпитних задатака.

У наставном процесу који обухвата и образовање и васпитање увек су садржане и васпитне вредности. Према томе, значајна особеност савременог модела наставе јесте јединство дидактичких и васпитних утицаја.

Следећа особеност савремене наставе састоји се у томе да настава треба да буде организована и вођена тако да утиче на развој сазнајних способности ученика, на развој њихових општих интелектуалних способности као и других својстава која су повезана са претходним као што су: развијање самосталног и стваралачког мишљења, развијање способности и спретности у стицању нових знања, примену научених знања, умења и навика на нове, непознате услове и ситуације. Овај сложени правац стицања знања захтева активизацију интелектуалних способности, апстрактног резоновања, памћења, маште, асоцијација, као и укључивање вољних и емоционалних елемената личности. Настава схваћена у том правцу пружа велике могућности за развој ученика, она постаје занимљива, ангажује ученике и све њихове потенцијале, представља учење у широком смислу те речи и на тај начин испуњава један изузетно важан васпитни задатак. Таква настава има развојни карактер.

Због тога је значајно да образовни и васпитни задаци који се стављају пред ученике буду нешто мало изнад њиховог постојећег нивоа пошто таква настава омогућава развој и „вуче напред".

Изузетно значајна особеност савремене наставе је њена флексибилност. Флексибилност наставе иде у два правца: у правцу утврђивања наставних садржаја и у правцу примене различитих метода, организационих форми и средстава наставе и учења, које наставник одабира у складу са циљевима и задацима које треба да оствари.

Када се говори о флексибилности у погледу наставних садржаја има се у виду неколико важних захтева. Пре свега, настава мора да обезбеди заједничку основу свим ученицима. Будући да се ученици разликују према могућностима и темпу учења, настава треба да обезбеди такве садржаје који ће задовољити различите нивое, зависно од могућности и интересовања ученика. Због тога, у оквиру овог захтева, индивидуализована и диференцирана настава имају посебну улогу и значај.

Различити захтеви у погледу наставних садржаја намећу и различите облике, методе и средства за њихову реализацију. Захваљујући флексибилности, јединство поучавања и учења може добити сваки пут други облик у различитим организационим и методичким основним формама наставе, при различитим типовима поучавања и учења и најзад при различитим структурама група и разреда. Флексибилан однос је неопходан и у примени наставних метода с тим што се све више примењују оне методе у којима ученици имају све активнију улогу.

Настава је јединствени васпитно-образовни процес који се одвија према посебно утврђеном наставном плану и наставним програмима, под руководством наставника и са сталном или одређеном групом ученика. Ради што бољег прилагођавања наставе различитим ученицима, њиховим могућностима и интересовањима, у нашим школама постоје следеће врсте наставе: редовна, допунска, продужна, додатна, изборна, факултативна и припремна настава.