2.1.1. Дијалектика процеса сазнања и наставе

Сваки процес представља кретање. И сазнавање путем наставе, откривање „истине" путем организованог учења и усвајања знања такође је процес са својственим унутрашњим противречностима које се појављују као извор његовог развоја и усавршавања.

Када је реч о настави, онда имамо у виду не само облик већ и процес васпитања и образовања који се одвија у тим условима. Успешно водити наставу значи овладати наставним процесом и целисходно га водити и усмеравати. Без развојног аспекта и динамике, настава не може да испуни задатке који се пред њу постављају.

Друга значајна особеност која утиче на одвијање законитости у оквиру наставног процеса налази се у разноврсности спољних форми наставе. Треба имати у виду да се опште законитости наставног процеса сваки пут одвијају под специјалним условима који се мењају и који су непоновљиви. Законитости наставног процеса су објективног карактера, али не треба заборавити субјективни карактер оних који у њему учествују: наставника, који тај процес организују и ученика, који усвајају оно што се излаже. Због таквог свог карактера — субјективних елемената у процесу наставе — он захтева стваралачки однос како наставника, тако и ученика.

Наставни процес треба посматрати као педагошко деловање које је у извесном смислу одређено постављеним циљем, а затим рашчлањено, диференцирано, структурирано према одређеним задацима. Сав овај процес одвија се под вођством наставника, и на основу унутрашње логике динамичких процеса прелази у спољни, а то је процес поучавања и учења. Ритам и динамика ових процеса подлежу како општим, тако и специфичним законитостима, што не значи да се он мора увек одвијати на исти начин. Напротив, његова структура зависи од бројних и различитих фактора. При том ваља указати да сваки пут овај процес има једну полазну тачку, полазни ниво, а затим се путем заједничких и рашчлањених поступака долази до одредених резултата. Наставни процес се протеже кроз дужи временски период па га тако ваља и процењивати.

Наставни процес има дијалектички карактер и одвија се кроз низ противречности. Противречности између личног искуства ученика и научних знања, између неопходности и могућности решавања сазнајних задатака, представљају живи сазнајни процес. Ученици се током овог процеса окрећу ка трагању, напрежу своје интелектуалне и вољне снаге и активно траже излазе из насталих противречности.

Да би наставник могао успешно и систематски да води наставни процес, он треба да упозна унутрашње противречности, да их пажљиво проучава и усмерава како би деловале као покретачке снаге наставе и развоја ученика. Осим тога, наставник треба да зна да заинтересује ученике, да код њих створи одговарајуће мотиве за рад и учење; да добро познаје њихове сазнајне могућности; да усмерава активност и самосталност мишљења и деловања који служе реализовању жељених и планираних циљева и задатака наставе, имајући у виду пре свега оне који су суштинског карактера; да буде добар организатор сазнајних делатности ученика и заинтересован за њихов успех и општи развој.
Comments