2.1.3. Однос сазнавања у науци и у настави

Разлике између ова два процеса састоје се у следећем:

  • 1. процес сазнања у науци усмерен је ка откривању објективних законитости, закона сазнања, и он тежи мењању објективне реалности. Насупрот томе у наставном процесу, ученици се упознају са већ добро познатим чињеницама, правилима, законима који су одабрани на одговарајући начин, са становишта васпитно-образовних и наставних потреба. Према томе, наставни процес је педагошки процес усмерен ка развоју и мењању личности ученика;
  • 2. научно сазнање је процес који се никада не завршава и који не тече праволинијски. У њему се објективно саопштавају нова сазнања, док се наставни процес обавља под водећом улогом наставника и у њему се за релативно кратко време могу стећи основе неопходних знања и људске културе а у њему ученик сазнаје оно што је објективно већ сазнато;
  • 3. разлике су и у обиму знања које ваља стеци. У свом истраживачком раду, самосталним и стваралачким мишљењем, научник настоји да открије ново и непознато. Да би то постигао он мора да обради обиље приступачних чињеница како би што поузданије могао да дође до нових сазнања која воде даље. На том путу он наилази на бројне и различите тешкоће, препреке па и заблуде. У настави се до новог знања долази на једноставнији и на лакши начин, претходно провереним путевима који су условљени дидактичким задацима: брижљиво одабраним садржајима који служе као основа за уопштавање, излагањем чињеница које су ученицима приступачне, а пружају им обавештења из-бором адекватних наставних поступака и метода и сл.;
  • 4. у наставном процесу осим опажања, мишљења и праксе појављују се и додатни елементи којих нема у научном сазнању. Ти специфични дидактички елементи јесу: изграђивање способности и умешности, учвршћивање знања, обииковање вештина и навика, контрола и оцењивање успеха ученика и др.
За схватање суштине наставног процеса много су значајније сличности које постоје између научног и наставног процеса:
  • 1. наставни процес сазнања је део друштвеног процеса сазнања: друштвени напредак сазнања у суштини се предаје путем наставног процеса;
  • 2. организација сазнајних процеса довела је до формулисања основне тезе у дидактици: да је услов ефикасности наставе активност ученика;
  • 3. са становишта ученика, учење је процес "откривања" и "истраживања". На путу сазнања од конкретних чињеница до суштинских обележја и општих веза, ученици морају интензивно да размишљају и своја сазнања изнова да "откривају", савлађујуци при том разне препреке. Све то обезбеђује развијање самосталног и стваралачког мишљења код ученика;
  • 4. предмет сазнања како истраживача, тако и ученика јесу различита подручја стварности: природно, друштвено, привредно, културно и др. Истраживач при том открива нове везе, односе и зависности између разних чинилаца стварности коју проучава и при том ствара нове, друштвено значајне вредности. Ученик у процесу наставе не ствара објективне вредности. Међутим, он ствара нове субјективне вредности, откривајући научне чињенице, принципе, правила, законе које до тада није познавао, а чије знање му омогућава да дође до нових, даљих и сложенијих сазнања.
  • 5. друштвено-историјски процес сазнања је у целини сличан наставном процесу. По свом карактеру то су социјални процеси у којима учествују индивидуални и колективни мисаони процеси, утичући један на другог и међусобно се обогаћујући;
  • 6. највећа сличност између учења и научног сазнања налази се у примењеним сазнајним процедурама. У научном сазнању решавају се проблеми значајни са друштвеног становишта и свако научно истраживање води ка решавању неког одређеног проблема. Основни услов за постизање успешне наставе је активност ученика у наставном процесу, а један од начина да се то постигне је стављање ученика у тзв. "проблемске ситуације". Овакво схватање проблемске ситуације је заједничка ознака и научног и ученичког сазнања.
Comments