2.4. Компоненте наставног процеса

У дидактици је, од њеног постанка, заступљено посебно схватање наставе у виду тзв. „дидактичког троугла". Дидактички троугао садржи три основна елемента, или три основне компоненте наставног процеса, а то су ученик — наставник — градиво.

Ово схватање обухвата следеце релације:
  • ученик-градиво, затим
  • наставник-ученик, и најзад
  • наставник-градиво.
Поменути односи показују да постоји повезаност и узајамни односи између ученика и градива јер се ученик оријентише према предмету, а његово учење одређује логика предмета који проучава. Из дидактичког троугла може се, даље, разумети водећа улога наставника, који мора имати у виду и градиво и ученика. На тај начин утврђени су односи на релацији наставник-ученик, а такође и односи наставник-градиво. Традиционална дидактика је посебно инсистирала на поменутим компонентама и релацијама у оквим наставе и процеса који се у њој одвијају.

Са савременог становишта педагогије, као и других наука, овакво схватање наставе је једнострано. У традиционалном схватању наставе, израженом у дидактичком троуглу, постоје три значајна недостатка:

  • 1. дидактички троугао губи из вида циљ и услове наставе;
  • 2. дидактички троугао представља статички модел, а настава се карактерише процесуалношћу која у схеми дидактичког троугла није обухваћена;
  • 3. традиционални дидактички троугао предвиђа односе наставник-ученик и наставник-градиво, а за успешан рад и општу климу у настави веома су важни и односи међу ученицима. У савременој настави наставник не треба увек да има водећу улогу. У условима развијених облика наставе, један од важних дидактичких захтева јесте веће ангажовање у трагању за решењима, самостална примена стечених знања. За овакав дидактички захтев треба омогућити ученицима да се у различитом међусобном организовању (индивидуалан и индивидуализован рад, рад у паровима, мањим групама, развијање кооперације међу ученицима и сл.) науче самосталном раду и учењу. У таквој организацији рада и при појачаној активности ученика, улога наставника није водећа већ другостепена.
У последње време има покушаја да се превазиђу једностраности традиционалног дидактичког троугла. Један од таквих покушаја је модел А. Мајера и сарадника који полази од системско-теоријске поставке и наставу схвата "као кибернетички систем који се састоји из три велика парцијална система". Овај систем обухвата:
Comments