3.0. Опште карактеристике

У прошлости је друштво могло да обезбеди одређене стандарде и укаже на најбоље путеве борбе са животом. То је било могуће зато што су начин привређивања и друштвени односи били такви да су општи захтеви били ниски ма колико стандарди били утврђени. За већину људи било је довољно да испуњавају елементаме захтеве у погледу писмености и рачуна. Неким категоријама становништва није био потребан ни тај минимум. Према томе, стандарди су имали више карактер општих друштвених захтева и норми понашања. Данас, у комплексном и развијеном друштву, због честих и наглих промена, пред појединце се постављају захтеви који су много сложенији и виши. Сем тога, појединци, морају да доносе и индивидуалне одлуке у различитим условима свакодневног живота, чешће и више но некада. Због тога они морају да имају већа знања, да располажу много већом способношћу у решавању проблема, да знања успешно примењују у одговарајућим пословима и различитим ситуацијама, да реално процењују и доносе одлуке које су подложне брзом мењању.

Научно-техничка револуција је у основи изменила односе науке и производње, науке и образовања, производње и образовања. Због тога се проблем садржаја образовања и његово усаглашавање са захтевима научно-техничког прогреса данас постављају у свим земљама као суштински и превасходни задаци савремене школе. Животна кретања у савременом индустријском друштву одликују се порастом апстрактности.

Захтеви за разумевањем апстрактних садржина и проблема не односе се више на релативно узак круг висококвалификованих стручњака већ се овај круг у великој мери проширује. Аутоматизација мења и захтева у погледу позива једног обичног радника, наглашавајући при том интелектуалне делатности.

Најважнији чиниоци који под утицајем научно-техничког и културног напретка захтевају промене садржаја образовања у савременој школи, јесу следећи:
  • маса иформација се удвостручава сваких 5-10 година, а у неким областима знања овај пораст је много бржи и већи. У таквој ситуацији посебан значај добија избор фундаменталних знања које су претпоставка савременог општег образовања;
  • промене утичу и на застаревање информација и знања као и појаву нових.
  • у науци све више долази до изражаја процес генерализације научних концепција, система и метода.
  • све више се проширује примена научних знања на различите области привредних, друштвених, култумих и других делатности.
  • у условима када наука постаје непосредна производна снага, посебан значај, поред природних наука, технике и економије, добија политехничко образовање као и спајање теорије са наставном праксом и производним радом.
Садржаји савременог општег образовања морају одражавати комплексе проблема уместо истргнутих, независних и изолованих делова. Садржаји образовања ће све више захтевати уношење новога, па их треба чешће и брже замењивати као одговор на време у коме се информације откривају и на степен нашег сазнања о томе шта треба мењати.

Доживели смо бујицу знања и његову експлозију. Људима ће у животу бити чак неопходно и много више знања којим ће се користити, али их зато не би требало „магационирати" у уму ученика. Већ" данас се „притиском на дугме" може добити огромна количина информација неопходних за решавање неког проблема. Због тога у програмима општег образовања треба да буде више наглашена употреба знања, уместо усвајања и запамћивања масе чињеница. Учење данас мора садржавати више од обичног меморисања. Оно мора обухватити разумевање, поимање, идентификовање информација, њихово трансформисање у генерализације, појаве, принципе и законе. Ученици морају знати како да употребе, да примене оно што су научили или како то могу саопштити. У савременом образовању мање се инсистира на специфичним количинама знања (иако су и знања неопходна), а више на развијању универзално применљивих интелектуалних способности као инструмената за стицање знања и расуђивања о њима.

У савременој школи опште образовање је најтешње повезано с техничким образовањем. Јединство општег и техничког образовања омогућава стицање знања и умења о основама савремене производње, њене технике, економике и организације.

Задатак техничког образовања и наставе није у томе да непосредно припрема ученике за одређену професију. Техничко образовање има општеобразовни карактер и део је општег образовања за све грађане. Оно има за циљ да ученике упозна с оним што је опште, заједничко, типично у многим, различитим подручјима технике, економике, производње и да на њиховим примерима ученици откривају научне принципе, суштинске ознаке рада и функције било које машине, постројења, механизма или занимања. И као што механика може да објасни најкомпликованију машину да би човек могао да је разуме, тако и техничка настава оспособљава човека да на основу познавања општих основних радњи и процеса производње може лакше да разуме посебне радне процесе

Техничко образовање се не може замислити без рада у радионицама, кабинетима, лабораторијама, школским парцелама, а посебно без учешћа ученика у различитим врстама производног рада.

Професионално образовање има повратни утицај на опште и техничко образовање зато што их на посебан начин проширује и обогаћује и на тај начин им даје један нов квалитет. Елементи професионалног образовања улазе у садржај техничког образовања и повезују га с производним радом.

У склопу ових проблема нужно се намеће питање односу општег и професионалног образовања, тј. о односу између општег образовања и специјализације. Индустријски напредак све више захтева стручњаке разних профила, а све мање физичке раднике. Модерна пољопривреда, на пример, у којој је до јуче сељак радио напорне физичке послове рукама, у данашње време све више омогућава коришћење механизације, употребу агротехничких мера, организацију пословања и сарадњу. Савремене потребе све више наглашавају значај и стицање знања после и изван школе, учење током целог живота, што претпоставља посебан облик образовања - перманентно образовање.

Адекватно образовање је оно у коме образовне институције пружају солидне основе и могућности за обезбеђење успешног прилагођавања на те промене, а затим и за даљње усавршавање. У таквој концепцији перманентног образовања налази се веома наглашена и потреба да сваки појединац, без обзира на то како је и колико образовање претходно стекао, треба да има право и могућности даљег учења и усавршавања и да при томе користи различите могућности, било да наставља прекинуто школовање или да га даље усавршава. Појединац који не покаже успех у једном периоду свог живота или у некој области, имаће и других прилика: "неће бити осуђен да живи у гету свог неуспеха". Перманентно образовање постаје врло значајна и потребна могућност, чију реализацију треба да обезбеди цело друштво и све његове институције. Образовање тако постаје једна од сталних активности и обавеза целог друштва.
Comments