3.1.2. Савремене теорије и схватања

Утицај традиционалних теорија се осећа и данас у многим образовним системима. Међутим, старе теорије се све више потискују и замењују новим, које настоје да избегну једностраности у врсти образовања и избору наставних садржаја. Од савремених теорија и њихових различитих варијанти треба издвојити следеће:
  • егземпларизам,
  • проблемско-комплексну теорију,
  • структурализам и
  • функционални материјализам.

Егземпларизам

Теорија егземпларизма је заснована на тзв. егземпларном учењу, у коме се образовни садржаји групишу око тема које су одабране или су типичне за остале чињенице, дату област или процес. Адекватан избор примера допушта упознавање ученика с основним ознакама и правилностима. Тако настају тзв. „острва знања". Ученици се не упознају са свим чињеницама, већ само са оним које су типичне, репрезентативне за групу „острва знања". То им омогућава да схвате одговарајуће категорије чињеница у оквиру разматраног фрагмента стварности.
Егземпларна настава представља покушај да се линеарни систем замени скоковитим системом. Због сувише велике фрагментарности наставних садржаја, егземпларизам се при избору садржаја и састављању наставних програма може успешно користити само у предметима који су погодни за излагање одређене теме или проблема (биологија, географија, познавање природе). Потпуна примена теорије егземпларизма је супротна принципу систематичности у настави, што се у предметима са посебно израженим линеарним системом садржаја не може прихватити (математика, физика, историја). Разноврсним избором примера и садржаја, егземпларизам може бити веома погодан за диференцирање наставних садржаја.

Проблемско комплексна теорија

Проблемско-комплексна теорија сматра да садржаје излагања треба груписати у комплексе проблема, тако да обухватају материју различитих наставних предмета. На овај начин избор садржаја више не зависи од вештачке поделе на наставне предмете, већ треба да служи бољем и потпунијем схватању разних друштвених проблема или проблема из природе, у њиховим различитим и многостраним условима онако како се они догађају у стварности.
Највећи број проблема који интересују појединце има комплексни карактер, што значи да представљају предмет проучавања више различитих стручњака. Међутим, настава и поред тога остаје и даље делатност која је подељена на поједине предмете, дисциплине. Они који заступају такво стање сматрају да најпре треба усвојити поједине дисциплине, подручја знања, да би се могло прећи на разматрање проблема са ширих и различитих становишта.

Структурализам

Теорија структурализма сматра да је за ефикасно утицање на психолошке структуре неопходно да и сама настава буде структурална. За разлику од традиционалне, ова настава подразумева излагање фундаменталних концепата, водећих идеја и пружање битних поступака за откривање суштинских ознака, као и организовање и интерпретацију чињеница у одређеној области. Не ради се, дакле, о истргнутим и неповезаним информацијама, о гомилању чињеница и њиховом простом запамћивању, већ о стицању једног скупа интелектуалних поступака и техника који могу омогућити да се сагледају сличности и разлике, увиде односи, уопшти један начин рада, реши проблем и сл.
Према овој теорији наставни програми треба да садрже основне појмове у оквиру методолошке структуре датог предмета или научне дисциплине. Са структурама у настави повезани су такви појмови, као што су: организовани систем, сазнавање општих појмова, учење општих основа науке, одражавање основне структуре неке области знања. На тај начин, обим знања из појединих предмета, неовисно од њихове тежине, може се свести на релативно кратак низ основних међусобно повезаних идеја.
Нема сумње да је данас, у време огромног повећања информација и великих научних открића, идеја о структурама знања веома актуелна. У одређеној мери она помаже да се што целисходније реши проблем избора наставних садржаја.
Избор и систематизација садржаја образовања заснивају се у теорији структурализма на двема основним поставкама:
1-узимању у обзир методолошких структура одређених наставних дисциплина, као и
2-повезивању садржаја који спадају у различите области знања, у једну целину.
Према томе, структура и интеграција су основни критеријуми при избору и систематизовању садржаја образовања.

Функционални материјализам

Функционални материјализам - суштина ове теорије је заснована на повезаности сазнања и делатности, како би ученици упознали основна знања у области разних наука и како би их искористили у практичној делатности. У овој теорији се постављају захтеви и у погледу развијања способности и интересовања ученика, па се при избору садржаја мора водити рачуна и о овим аспектима. Другим речима, садржаји који се уносе у наставне програме морају истовремено имати сазнајну и функционалну вредност, морају пружати како информације о стварности са којом се ученици упознају, тако и развијати њихове интелектуалне способности. Питање је на који начин се могу разликовати информације које пружају неопходна знања, а истовремено формирају интелектуалне функције од информација у којима се налазе такви елементи.
Comments