Школа не може да упозна ученике са свим знањима. Из укупног система научних знања, за наставу и учење се бира и издваја основно, суштинско, без чега се не може замислити савремено образован човек, независно од тога шта ће радити и чиме ће се бавити у будућности.

Свако друштво одређује образовање какво жели за своје грађане. Од тих опредељења, пре свега, зависи концепција система а затим појединих врста и нивоа школа. Садржај образовања се утврђује у оквирима

• наставног плана,
• наставних програма и
• уџбеника.

Наставни план је основни званични докуменат у коме се утврђује број и назив наставних предмета предвиђених за одређену врсту школе, редослед њиховог учења према разредима (годинама), норме наставног времена током радне недеље исказане у часовима за сваки предмет посебно и за све наставне предмете. На тај начин, сваки наставни предмет има одређено место и обим (фонд часова) као и одређен редослед по разредима.

Поред редовне наставе, у наставном плану су предвиђени и други облици васпитно-образовног и наставног рада (додатна и допунска настава, слободне активности, екскурзије, културна и јавна делатност школе и др.), што све заједно чини структуру школске године и укупно оптерећење ученика.

Структуре наставних предмета, иако су релативно стабилне, нису непроменљиве.

При утврђивању наставног плана полази се од следећих основних захтева и принципа:

• циљева и задатака васпитања и образовања,
• могућности и особености ученика појединих узраста,
• савремених психолошких и педагошких сазнања и достигнућа других наука.

Темељно упознавање са наставним планом омогућава наставницима да лакше и потпуније схвате место свог предмета у општем систему неопходних знања, да уоче међусобне везе и односе са другим предметима и њихову реализацију у складу са узрасним могућностима ученика и њиховим предзнањима.

Наставни предмети представљају дидактички заснован систем, чији садржаји укључују знања, умења и навике одговарајућих области наука, предвиђених за учење.

Знања се односе на основне и битне елементе сваке науке. Избор научних знања у предметима решава се применом принципа систематичности и примерености као и узимањем у обзир нивоа научности.

Према томе, наставни предмет није једноставно преношење одређених сазнања неке науке, већ представља посебну синтезу тих основа, које су дидактички прерађене, распоређене и структуиране у складу са захтевима педагошке логике.

Избор наставних предмета зависи од карактера и нивоа школе. Тако, општеобразовне школе имају такав избор предмета који омогућава „стицање општег образовања, складан развој личности и припрема за живот и за даље опште и стручно образовање и васпитање". То су наставни предмети који дају знања из области природе (природне науке), друштвеног живота (друштвене науке), технике, културе и уметности.

Највише времена, највећи број часова у наставном плану даје се учењу матерњег језика и математике, а релативно мали ликовном, музичком и физичком васпитању. Поставља се питање који су разлози да се управо тако поступа?

Реалност мишљења се јавља управо у језику. Региструјући и утврђујући у речима и резултатима сазнања делатности човека, језик представља најважније оруђе за даља сазнања објективног света па без овладавања језиком нема ни овладавања наукама.

Математика налази своју примену у свим подручјима наука и знања, технике и практичних делатности, а има и суштински значај за развој логичког мишљења ученика.

Релативно мали број часова у наставном плану припада физичком, ликовном и музичком васпитању због тога што постоје широке и бројне могућности њиховог реализовања у различитим и разноврсним ванразредним и ваншколским активностима.

Један од најтежих задатака при конципирању наставног плана је одређивање редоследа појединих предмета према узрасно-школским нивоима и годинама учења. При одређивању редоследа, стручњаци се најчешће руководе захтевима:

• узраста ученика и степена њиховог општег развоја;
• задатака наставе на сваком њеном нивоу;
• унутрашне логике саме науке;
• сложеношћу наставног градива појединих предмета;
• међусобне повезаности и односа меду појединим дисциплинама;
• организационим структурама наставе на конкретном образовном нивоу.

Нови наставни предмети треба да се ослањају на претходно учени материјал у сличним предметима и на претходно усвојена предзнања.

Неслућени развој и процват наука и технике утичу на образовање, његов садржај, примену метода и техника, као и на целокупну организацију наставе. Такође смо сведоци убрзаног психофизичког развоја данашње деце до кога долази под утицајем савремених средстава масовних комуникација али и осавремењавања наставе и иновативних поступака у њој. Због тога се у савременом конципирању наставних планова одступа од схватања да је за редослед учења појединих предмета одлучујућа узајамна зависност у процесу усвајања информација, односно линеарни редослед. Пракса, показује да спровођење овог захтева не доводи увек и до очекиваних резултата у настави и учењу. Најновија истраживања показују да је паралелно усвајање узајамно логички повезаних појмова успешније од њиховог одвојеног усвајања. Паралелно савлађивање узајамно повезаних појава утиче на покретљивост појмова и води ка свеснијем усвајању знања и интензивнијем развоју размишљања ученика.

Наставни планови на линку показују како је конципирано образовање у Србији и какво место имају одређене наставно-научне дисциплине и васпитнообразовне делатности.