Школа не може да упозна ученике са свим знањима. Из укупног система научних знања, за наставу и учење се бира и издваја основно, суштинско, без чега се не може замислити савремено образован човек, независно од тога шта ће радити и чиме ће се бавити у будућности. Свако друштво одређује образовање какво жели за своје грађане. Од тих опредељења, пре свега, зависи концепција система а затим појединих врста и нивоа школа. Садржај образовања се утврђује у оквирима
Поред редовне наставе, у наставном плану су предвиђени и други облици васпитно-образовног и наставног рада (додатна и допунска настава, слободне активности, екскурзије, културна и јавна делатност школе и др.), што све заједно чини структуру школске године и укупно оптерећење ученика. Структуре наставних предмета, иако су релативно стабилне, нису непроменљиве. При утврђивању наставног плана полази се од следећих основних захтева и принципа:
Наставни предмети представљају дидактички заснован систем, чији садржаји укључују знања, умења и навике одговарајућих области наука, предвиђених за учење. Знања се односе на основне и битне елементе сваке науке. Избор научних знања у предметима решава се применом принципа систематичности и примерености као и узимањем у обзир нивоа научности. Према томе, наставни предмет није једноставно преношење одређених сазнања неке науке, већ представља посебну синтезу тих основа, које су дидактички прерађене, распоређене и структуиране у складу са захтевима педагошке логике. Избор наставних предмета зависи од карактера и нивоа школе. Тако, општеобразовне школе имају такав избор предмета који омогућава „стицање општег образовања, складан развој личности и припрема за живот и за даље опште и стручно образовање и васпитање". То су наставни предмети који дају знања из области природе (природне науке), друштвеног живота (друштвене науке), технике, културе и уметности. Највише времена, највећи број часова у наставном плану даје се учењу матерњег језика и математике, а релативно мали ликовном, музичком и физичком васпитању. Поставља се питање који су разлози да се управо тако поступа? Реалност мишљења се јавља управо у језику. Региструјући и утврђујући у речима и резултатима сазнања делатности човека, језик представља најважније оруђе за даља сазнања објективног света па без овладавања језиком нема ни овладавања наукама. Математика налази своју примену у свим подручјима наука и знања, технике и практичних делатности, а има и суштински значај за развој логичког мишљења ученика. Релативно мали број часова у наставном плану припада физичком, ликовном и музичком васпитању због тога што постоје широке и бројне могућности њиховог реализовања у различитим и разноврсним ванразредним и ваншколским активностима. Један од најтежих задатака при конципирању наставног плана је одређивање редоследа појединих предмета према узрасно-школским нивоима и годинама учења. При одређивању редоследа, стручњаци се најчешће руководе захтевима:
Неслућени развој и процват наука и технике утичу на образовање, његов садржај, примену метода и техника, као и на целокупну организацију наставе. Такође смо сведоци убрзаног психофизичког развоја данашње деце до кога долази под утицајем савремених средстава масовних комуникација али и осавремењавања наставе и иновативних поступака у њој. Због тога се у савременом конципирању наставних планова одступа од схватања да је за редослед учења појединих предмета одлучујућа узајамна зависност у процесу усвајања информација, односно линеарни редослед. Пракса, показује да спровођење овог захтева не доводи увек и до очекиваних резултата у настави и учењу. Најновија истраживања показују да је паралелно усвајање узајамно логички повезаних појмова успешније од њиховог одвојеног усвајања. Паралелно савлађивање узајамно повезаних појава утиче на покретљивост појмова и води ка свеснијем усвајању знања и интензивнијем развоју размишљања ученика. Наставни планови на линку показују како је конципирано образовање у Србији и какво место имају одређене наставно-научне дисциплине и васпитнообразовне делатности. |
Дидактика > 03. Садржај образовања >