04. Дидактички принципи

Термином принципи означавају се критеријуми који помажу човеку при одлучивању у одлучујућим ситуацијама. У томе је и њихов велики практичан значај за оне који их употребљавају.

Дидактичким принципима се могу означити као начела која одређују ток предавања и учења а у складу с циљевима васпитања и образовања и законитостима процеса наставе.

Принципи не могу заменити стваралачки рад и активност наставника јер је број могућих конкретних ситуација толико велики и тако разноврстан да од дидактичке теорије и њених принципа није могуће тражити и очекивати одговоре за сваки појединачни случај. С друге стране, постоје правила (правила наставе) која могу да помогне у конкретној примени дидактичких принципа. Она произлазе из принципа, али одражавају његове делимичне поставке, корисна упутства за примену и руководство за одређену акцију. Правила, истина, обухватају велики број специфичних случајева али је њихов опсег ипак ограничен. Правила, заправо, служе за објашњавање принципа, тумачење и остваривање његове примене на одређене стране, садржаје или појаве у настави. Дидактички принципи заједно са правилима имају функцију оријентације.

Јасно је да систем дидактичких принципа не може "покрити" целу теорију наставе. Принципи имају значајан степен уопштености, па њихова правилна примена и коришћење у настави подразумевају и одређену способност наставника.

Полазећи од објективних критеријума, број дидактичких принципа се не би смео произвољно повећавати, иако је то могуће зависно од степена општости коме се тежи.

Ограничићемо се на разматрање принципа за које многи аутори сматрају да су основни. То су: 

1.

принцип научности наставе;

2.

принцип прилагођености наставе узрасту ученика;

3.

принцип систематичности и поступности у настави;

4.

принцип повезаности теорије и праксе;

5.

принцип очигледности;

6.

принцип свесне активности ученика у настави;

7.

принцип трајности усвајања знања, вештина и навика;

8.

принцип индивидуализације.