Овај принцип изражава научну одредбу наставе у савременој школи, као и педагошке тенденције свих других принципа јер непосредно произлази из научне заснованости свих друштвених појава и процеса и научног погледа на свет. Појам научности се односи на сва подручја и аспекте наставе:
С обзиром на то да не постоји могућност да се сагледају и проуче све стране, везе и односи, један од важних захтева принципа научности у настави јесте да ученици упознају суштинске, битне ознаке и својства неког предмета као везе и односе између предмета и појава и то не одмах у потпуности и са потребном дубином, већ зависно од узрасних и психолошких могућности ученика на одређеном нивоу наставе. Једна од тешкоћа у спровођењу принципа научности јесте у томе, што научно-технички напредак у значајној мери превазилази могућности наставе. Количина информација се удвостручава сваких пет до десет година, а у неким областима знања овај пораст је много већи и бржи. У таквој ситуацији посебан значај добија избор фундаменталних знања. Промене у садржајима знања утичу на застаревање или промене у неким његовим доменима, а такође на појаву нових знања. Због тога савремени ниво развоја наука захтева пре свега усвајање његових теоријских основа, уопштених појмова и категорија. У том правцу су неопходна повремена разматрања и ревидирања наставних планова и програма. Принцип научности се не односи само на садржаје већ и на усавршавање савремених наставних метода и поступака и примеху разноврсних наставних облика. Проблемска настава, индивидуализована настава, ради вежбања у лабораторијама, различити практични радови и сл., омогућавају ученицима бројне и различите прилике за посматрање и уочавање појава и њихову анализу, постављање и извођење експеримената, коришћење различитих извора литературе итд. |
Дидактика > 04. Дидактички принципи >