4.5. Принцип очигледности

Основни смисао принципа очигледности је да ученицима олакша додир са стварношћу како би упознавање ствари, појава, процеса и њихово разумевање било реално и директно.

Његов велики значај је у томе што омогућавају прелаз ка сазнавању општег, а тиме и развој апстрактног мишљења, односно повезаност између појединачног и општег, конкретног и апстрактног. Улога очигледности је од посебног значаја у сузбијању празног вербализма у знању ученика.

Ј. А. Коменски - људи треба да уче упознавањем самих ствари, а не на основу изјава других о њима, а ово захтева активност свих чулних органа: "...што је видљиво - чулу вида, што се чује - чулу слуха, што мирише - чулу мириса, што има укуса - чулу укуса, што је опипљиво - чулу пипања, ако више чула у исти мах могу нешто да осете, треба то изнети пред више њих одједном".

Очигледност посебно долази до изражаја када је повезана са личном делатношћу ученика. Наиме, ученици не треба само да посматрају, анализирају, уопштавају већ истовремено да буду и активни у различитим подручјима и на различите начине.

Када се ради о примени овог принципа, сматра се да треба користити све начине који могу осигурати непосредан пут усвајања знања. Пољски педагог ОкОњ посебно издваја два таква начина, сматрајући их најважнијим.

Постоји низ правила којих се треба придржавати при примени очигледних средстава:
a) ученике треба усмерити ка ангажовањем свих чула како би се предмети и појаве схвате потпуније и детаљније;
b) настојати да се обрати пажња на битне, најзначајније ознаке предмета посредством којих се могу најпотпуније изложити основне идеје;
c) предмете треба показати не само статично већ и у кретању, развоју, примени, и са више страна;
д) применом очигледних средстава треба изазвати што већу активност ученика;
е) водити рачуна да очигледност није циљ већ средство наставе и не претеривати у њеној примени у тежњи да јој се да карактер нечег посебног, атрактивног или универзалног.
Comments