Реч, говор, вербално излагање, имају велику улогу у процесу сазнавања. Говор је једини прави посредник међу људима. Посредством речи и најапстрактније идеје, мисли и осећања могу да се изразе и објасне. Речи омогућавају сазнавање, а да при том није увек неопходно да се субјекти који сазнају доводе у непосредан додир са стварношћу. То претпоставља да ученици располажу с довољно чулних искустава и представа о одређеним предметима и појавама. Речи којима се оне означавају треба да имају конкретан садржај, а лексички фонд ваља стално развијати и обогаћивати.

Методе засноване на речима носе и неке слабости. Да би се речима адекватно изразила стварност, њима се мора правилно служити како се не би постигао супротан ефекат - удаљавање ученика од стварности и довођење до формализма и вербализма. Ова констатација је значајна ако се има у виду дидактичко-васпитни рад школе у коме говорна и писана реч представљају битно средство утицања на ученике.

Имајући у виду потребе за сталном активношћу ученичког мишљења, методе засноване на речима у процесу наставе и учења, могу се поделити на следећа три облика: