Овом методом се ученици оспособљавају да самостално врше експерименте. Ученици вештачки изазивају извесне појаве или процесе како би могли да посматрају промене до којих долази под утицајем одређених фактора, да истражују узроке тих промена, њиховог тока и последица. Примена лабораторијске методе није нимало једноставна па је задатак наставника да брижљиво припреми сваки експерименат, како не би дошло до ремећења или прекида тока наставног процеса. То подразумева испуњавање следећих услова:
Ученици могу да врше и дужа посматрања појединих појава и процеса у настави биологије, физике, географије и др. (процес клијања и размножавања, развијање биљака и животиња, трансформацију инсеката, атмосферске промене: киша, слана, дуга, грмљавина, ветар, промене температуре и сл.). Погодно место, а за извесне дисциплине одговарајући терен истраживања, јесте и школска башта у којој ученици могу посматрати и експериментисати било појединачно или групно и под руководством наставника. За разлику од експеримента, ова посматрања се врше у природним условима и веома повољно утичу на развијање способности посматрања, критичког мишљења, васпитање самосталности, активности, истрајности, као и формирање научног убеђења. У току коришћења лабораторијских метода неопходно је да ученици воде белешке, региструју резултате својих посматрања, праве скице, табеле, графиконе, које наставник треба да проверава. |
Дидактика > 05. Наставне методе > 5.2. Класификација наставних метода > 5.2.3. Методе засноване на практичним активностима ученика >