5.2.4. Избор наставних метода

Теорија и пракса наставе указује на постојање и примену великог броја различитих наставних метода. Поставља се, дакле, питање избора наставних метода.

Избор наставних метода обавља се на основу неколико мерила. Приликом избора наставних метода треба водити рачуна о следећа четири критеријума:

1. општем циљу васпитања и образовања;
2. дидактичком циљу наставног часа;
3. природи, садржају и специфичности наставне материје;
4. узрасним особеностима ученика.
Сматрамо да би овим критеријумима требало додати и следећа два:
5. величину, обим разреда и
6. стручну припремљеност и личност наставника.

1. Овај критеријум је одавно познат: од тога каквог ученика желимо да формирамо, образујемо, зависи и како ћемо то учинити. У зависности да ли се жели формирање догматских или складно развијених слободних личности примењују се различите врсте и групе метода. Познато је да су за васпитање догматског менталитета, који подразумева послушност, покорност, навикавање на слепу дисциплину, првенствено примењиване вербално-катихетичке методе. Ако је, пак, општи циљ васпитање складно развијене личности, креативне, критичне, онда је неопходно одабрати читав низ метода које подстичу самосталност, радозналост, способност прилагођавања, спретног међусобног комуницирања, поступке трагања. Општи циљ васпитања и образовања одређује, дакле, општи приступ, карактер и оријентацију при одабирању одређених наставних метода

2. Избор наставних метода зависи и од дидактичког циља часа:
  • ако се ради о запамћивању новог градива, примењују се методе показивања, излагања, описивања, приповедања, предавања и др.
  • ако је, пак, у питању осмишљавање и продубљивање наставних садржаја, онда наставник користи дискусију, рад са књигом, методе засноване на самосталном раду појединаца или група.
  • ако је дидактички циљ поучавање у неким практичним знањима, вештинама, проверавању, наставник се одлучује за примену метода практичних активности или лабораторијског рада. Када наставник жели да установи степен усвојености знања или вештина, онда одабира методе којима ће успешно и објективно моћи да оствари овај задатак.
3. Наставни предмети садрже низ специфичности које произлазе из њиховог садржаја. Због тога приликом избора наставних метода мора се водити рачуна и о специфичностима наставног градива. Али и у оквиру једне наставне дисциплине постоје различити садржаји и проблеми, који намећу примену различитих наставних метода и поступака. Према томе, избор наставних метода зависи како од карактера наставних предмета, тако и од карактера и специфичности појединих његових делова. Тако, на пример, највећи део градива у настави биологије захтева примену метода посматрања, показивања и самосталног практичног рада. Хемија као наставни предмет намеће методе показивања, лабораторијске методе, методе практичног вежбања. Настава матерњег и страних језика траже примену различитих вербалних метода: усменог излагања, дискусије, рада на тексту. Ваља нагласити да само овакав избор не би био довољан зато што у раду са ученицима, без обзира о којој наставној материји се ради, треба примењивати и методе које су у складу са циљевима васпитања, дидактичким задацима и др.

4. Начин рада наставника и примена различитих наставних метода зависе и од узраста ученика, опште зрелости и знања којима они располажу. Имајући то на уму, при избору наставних метода мора се водити рачуна и о томе да код младих ученика преовладава конкретно мишљење (до 11. године), а код старијих претежно апстрактно. Због тога се у раду са млађим ученицима чешће користе методе показивања, причања, практичних радова, излети и сл. Такође треба имати у виду особености пажње на овом узрасту. Будући да млађи ученици још нису кадри да се дуже концентришу, чак ни током једног часа, треба избегавати примену само једне методе и примењивати више њих, комбиновати их и варирати, како би се обезбедила пажња и активан однос ученика током целог часа. Код старијих ученика, који су зрелији и располажу обимнијим знањима, па су зато у стању да прате дужа излагања, значајнију улогу имају методе предавања, као што су дискусија, лабораторијски рад, методе рада са књигом, проблемска настава.

5. При избору наставних метода важан је и број ученика у одељењу. Иако постоје нормативи у погледу броја ученика у разреду, због разних разлога они нису увек и оствариви. Различите околности утичу да наставник може да ради са малим бројем ученика (20-25), а дешава се да ради и са великим бројем (40 па и више) ученика једног разреда или, пак, комбинованог разреда,- што наставни рад чини још сложенијим. Одељења са малим бројем ученика пружају веће могућности за развијање способности у решавању проблема, развијању ставова, групног духа, вештине комуницирања. У малим одељењима (до 25 ученика) посебно долазе до изражаја дебате, дискусије, учење посматрањем, различити облици индивидуалног или индивидуализованог наставног рада. Разреди са већим бројем ученика ефикаснији су за држање лекција (предавања). Осим тога, нека истраживања су показала да мања одељења (групе) више одговарају ученицима који су социјабилни и којима више одговара рад у мањим групама.

6. Тешко је очекивати да један наставник може подједнако успешно да примењује све наставне методе. Познато је да су неки наставници спретнији у примени вербалних метода, други у вођењу разговора и дискусија са ученицима, трећи у коришћењу практичних метода. Међутим, успешан наставни рад не може се заснивати само на одређеним способностима наставника ма колико оне биле успешне у својој реализацији. Због тога наставници не могу да користе само методе и поступке у којима долазе до изражаја њихове посебне склоности и способности и којима су они успешно овладали. Будући да је рад наставника веома сложен, да ваља реализовати различите циљеве и задатке, они морају бити оспособљени за такав рад и морају се непрестано развијати и усавршавати у својој педагошкој пракси. Наставне методе морају одговарати захтевима образовања и васпитања у ширем поимању, што управо говори о њиховој различитости, а не једностраности.
Comments