6.2.3. Структура наставног часа

На сваком часу доминира одређена наставна функција, а поставља се и главни дидактички задатак. Под структуром часа подразумева се ток, унутрашња повезаност и међусобни однос појединих његових делова и елемената. Структура часа зависи од циљева, садржаја, дидактичких задатака, узраста ученика, као и примене метода и средстава наставе. То омогућава да се, на пример, час за преношење новог знања, усвајање новог градива, разликује од часа који је предвиђен за понављање и систематизовање или вежбање, примену и контролу.
Структуру часа одређују спољни и унутрашњи елементи, макро и микроелементи.
  •  За карактер макроструктуре битни су основни задаци. Они зависе од логике наставног процеса која се примењује у оквиру конкретног типа па ће у том погледу и структурни елементи часова бити различити. Разликује се структура часа за утврђивање знања, за преношење новог знања или, пак, за проверавање или вредновање. То значи да сваки тип часа има јасно означен основни дидактички циљ који се јавља као суштински елеменат макроструктуре.
  •  Микроструктуру, одређују методе, облици и средства наставе у њиховој укупности, комплексу, и њима се решавају одређени дидактички задаци на свакој етапи часа.
Према томе, редослед, доследности и ефикасност етапа сваког часа одређује како макро, тако и микроструктура, у оквиру које наставник предвиђа методе, облике, поступке и средства наставе и њихову примену у обе групе структурних елемената. Комплекс микроструктуре подразумева такође и педагошко-дидактичке утицаје наставника, као и наставно-сазнајне активности ученика.

На структуру часа савремена дидактика гледа само као на једну од могућих, а никако као једино могућу примену тока наставног часа. Постоји тесна повезаност између детерминисане наставе и креативности наставника. Због тога треба указати на суштинске елементе и факторе које при планирању и структурирању часа, наставник обавезно узима у обзир. Ради се о следећим елементима:

1. Циљ часа који представља његов основни део, његову суштину. Овде се стварају услови за унутрашњу и спољну могућност деловања и мотивисање ученика у правцу решавања основног циља и главног дидактичког задатка.

2. Садржај часа. Има различиту структуру, зависно пре свега од циља, а затим од тежине и сложености наставне материје.

За садржај часа важно је да ли се ради о материји која је ученицима мање или делимично позната или је у највећем делу нова. Ако се ради о садржају који је ученицима релативно познат, у том случају у структуру часа улази обнављање раније стеченог знања у виду кратког пропитивања или разговора. После тога наставник даје нове информације или нове делове градива који су непосредно везани за циљ часа. Ако се, пак, ради о градиву које је ученицима непознато у већој мери, а по својој структури је сложено и тешко, неопходно је да наставник утврди да ли ученици могу да прате његово излагање. У случају да то ученици нису у стању, наставник се мора прилагодити тој ситуацији тако што ће изложити мањи део који значи прилаз или основу за даље излагање одређене структуре градива.

3. Наставне методе. Карактер рада на часу зависи од примене наставних метода. Ако се наставник ограничи само на излагање, потребно му је мање времена него ако се одлучи и на разговор са ученицима. Свакако да је рад динамичнији и ефикаснији ако се примене разговор и дискусија зато што је овакав рад живљи и подстицајнији за ученике, њихово учешће је веће и разноврсније, а резултати су несумњиво испред рада који је обухватио само наставниково излагање. Треба истаћи да се потпуни резултати постижу ако после дискусије наставник заједно са ученицима формулише закључке или начини резиме онога што чини суштину излагања и дискусије.

Час може бити организован и тако што се одређено време предвиди за самосталан рад ученика, или рад по групама, паровима, појединачно. Последњи део часа у овом случају предвиђа се за преглед самосталног рада ученика ,или обраду добијених резултата, уколико су ученици радили такву врсту задатака.

4. Узраст ученика и њихове радне способности. Структура часа зависи и од узраста ученика. Чак и уз постојање истог циља, разликује се рад с младим и старијим ученицима. Рад с младим ученицима захтева краће етапе зато што ученици овог узраста не могу дуже време да остану усредсређени на једно питање или активност.

Приликом структурирања часа наставник треба да води рачуна и да радни задаци, посебно писмени, као и одређивање домаћих задатака, буду саставни део наставног процеса. Ове активности ваља систематски припремати, образложити и предвидети време за питања ученика, потребна објашњења и бележење задатака. Препоручује се да се при обради новог градива полази од домаћих задатака како би ученици увидели да су им они били потребни за успешно прелажење на даљи ток наставе. Тада се може обавити и одговарајућа контрола задатака.

Поједини структурни елементи часа не морају бити чврсто везани, фиксирани за једно место. Успешна настава претпоставља узајамно прожимање појединих делова и елемената. Ако наставници постављају разноврсне задатке, предвиђају различите активности, повећавају захтеве, ако одржавају радозналост и умну активност својих ученика, побољшаће став ученика према учењу, као и њихову радну способност
Comments