Цео наставни процес, са свим дидактичким функцијама, најчешће се не подудара са конкретним наставним часом. На часовима обично преовлађују поједини делови, елементи наставног процеса. На тај начин часови добијају своја дидактичка обележја која се могу придодати одређеном типу часа.

Због тога приликом упоређивања припадности часова појединим типовима, морамо водити рачуна о следећа два критеријума:

• тип часа треба да буде одређен неком битном дидактичком функцијом;
• нема „чистих" типова у којима се води рачуна само о једној дидактичкој функцији.

У дидактичкој теорији и пракси једна од најраспрострањенијих класификација наставних часова је она која узима у обзир главни дидактички задатак.

1. Наставни часови који служе за увођење у нову област (уводни часови), служе
упознавању ученика с новим наставним предметом, његовим циљевима и задацима,
структуром и садржајем или, пак, њиховом припремању за усвајање садржаја већих
целина, подручја, тема.

2. Часови за преношење нових знања служе за систематско преношење,
објашњавање и усвајање знања и умења, правила и закона. Потребно је да наставник води рачуна да се при излагању ограничи на оно што је битно, да брижљиво одабране чињенице темељно обради.

Најопштија оријентација структуре часа за преношење нових знања, према већини дидактичара, обично се састоји из следећих елемената:

• обнављања раније ученог градива, чије разумевање је основ и претпоставка усвајању нових знања;
• упознавања са чињеничким материјалом путем усменог излагања наставника или на основу посматрања ученика, ширег сагледавања изложеног градива, формулисања и утврђивања закључака;
• понављања усвојених знања, њиховог преношења на нове садржаје, примене различитих вежбања;
• домаћих задатака: усмени, писмени, практични.

3. Часови предвиђени за учвршћивање знања имају за циљ остваривање функција
наставе које се односе на сигурност и трајност стечених знања. У школској пракси овај тип часа се веома често примењује и у различитим облицима. Ваља разликовати часове понављања и часове систематизовања.
На часовима понављања инсистира се на запамћивању и усвајању битних чињеница, на уопштавању и усвајању правила и образаца ако је могуће у новим видовима. На часовима систематизације нова знања се упоређују с раније усвојеним и успоставља се редослед, стечена знања се сређују у веће целине.

4. Карактеристика часова који претежно служе развоју и усавршавању способности и умешности састоји се у томе што ученици обављају одређене активности под непосредним или посредним руководством наставника. Јављају се у двострукој функцији:

• ако се активност обавља с циљем да се оформе способности, умешности или навике, ради се о часовима вежбања. Иначе, часови вежбања су типични у настави цртања, ликовног и музичког васпитања. Различитим вежбама и стваралачком применом усвојеног градива, у оквиру поменутих часова, развијају се и усавршавају бројне навике и умења (куцање на писаћој машини, на пример);
• ако насупрот томе доминира, примена стечених знања, умешности или самосталних активности, с циљем њиховог даљег развијања и усавршавања, онда се ради о часовима примене (израда учила у настави разних предмета, кореспонденција, стенодактилографија и др.).

5. Часови који служе контроли знања и умења (часови контроле или проверавања)
имају основни задатак да утврде да ли су и колико ученици усвојили неопходна знања и вештине. Садржај ових часова одређује карактер проверавања. Зависно од карактера примене, може се вршити фронтално, групно или индивидуално проверавање. Проверавања могу бити усмена, писмена, практична или комбинована (разни задаци практичног карактера, експерименти у природним наукама, вежбања на часовима физичког васпитања). Иначе ови часови ретко када имају чисто контролни карактер и у већини случајева служе за усвајање навика, анализу и оцену ученичких радова.

У наставној пракси се наведени типови часова ретко када јављају као „чисти". Обично се догађа да се на појединим часовима укршта више дидактичких задатака, више момената процеса наставе, при чему доминира један од њих.