Цео наставни процес, са свим дидактичким функцијама, најчешће се не подудара са конкретним наставним часом. На часовима обично преовлађују поједини делови, елементи наставног процеса. На тај начин часови добијају своја дидактичка обележја која се могу придодати одређеном типу часа. Због тога приликом упоређивања припадности часова појединим типовима, морамо водити рачуна о следећа два критеријума:
1. часови чији је главни задатак уводење у нову област наставе; 2. часови за преношење новог знања; 3. часови за утврђивање знања; 4. часови за развијање и усавршавање способности и умешности; 5. часови за контролу знања и умења. 1. Наставни часови који служе за увођење у нову област (уводни часови), служе упознавању ученика с новим наставним предметом, његовим циљевима и задацима, структуром и садржајем или, пак, њиховом припремању за усвајање садржаја већих целина, подручја, тема. 2. Часови за преношење нових знања служе за систематско преношење, објашњавање и усвајање знања и умења, правила и закона. Потребно је да наставник води рачуна да се при излагању ограничи на оно што је битно, да брижљиво одабране чињенице темељно обради. Најопштија оријентација структуре часа за преношење нових знања, према већини дидактичара, обично се састоји из следећих елемената:
наставе које се односе на сигурност и трајност стечених знања. У школској пракси овај тип часа се веома често примењује и у различитим облицима. Ваља разликовати часове понављања и часове систематизовања. На часовима понављања инсистира се на запамћивању и усвајању битних чињеница, на уопштавању и усвајању правила и образаца ако је могуће у новим видовима. На часовима систематизације нова знања се упоређују с раније усвојеним и успоставља се редослед, стечена знања се сређују у веће целине. 4. Карактеристика часова који претежно служе развоју и усавршавању способности и умешности састоји се у томе што ученици обављају одређене активности под непосредним или посредним руководством наставника. Јављају се у двострукој функцији:
имају основни задатак да утврде да ли су и колико ученици усвојили неопходна знања и вештине. Садржај ових часова одређује карактер проверавања. Зависно од карактера примене, може се вршити фронтално, групно или индивидуално проверавање. Проверавања могу бити усмена, писмена, практична или комбинована (разни задаци практичног карактера, експерименти у природним наукама, вежбања на часовима физичког васпитања). Иначе ови часови ретко када имају чисто контролни карактер и у већини случајева служе за усвајање навика, анализу и оцену ученичких радова. У наставној пракси се наведени типови часова ретко када јављају као „чисти". Обично се догађа да се на појединим часовима укршта више дидактичких задатака, више момената процеса наставе, при чему доминира један од њих. |