6.2.4. Припрема наставника за час

Припрема наставника за час састоји се из два дела:
  • опште, која се односи на наставу неког предмета или курса, и
  • појединачне, односно припреме сваког појединог часа.
Општа припрема обухвата следеће:

1. претходно упознавање ученика, разреда, односно одељења у којима ће наставник предавати. Наставник настоји да се што детаљније упозна с претходним знањем из тог предмета, затим са индивидуалним особеностима, склоностима и способностима, интересовањима, мотивацијом за рад и учење. Овај део припреме подразумева и упознавање са стилом, тактом, манирима и начином рада других наставника који ће предавати поједине предмете истим ученицима.

2. упознавање садржаја наставне дисциплине на основу наставног програма, школских уџбеника, приручника, радних свезака и сл. Упознавање и проучавање ове врсте помаже наставнику да потпуније представи идејни садржај, образовни и васпитни значај и могућности курса у целини, његових појединих већих и значајнијих делова. То му помаже да се одлучи за ниво и дубину обраде појединих већих и значајнијих целина и делова курса и да градиво прилагоди претходним знањима и искуствима ученика, као и могућностима и потребама локалне и шире друштвене и културне средине;

3. могућности материјалне и техничке основе за рад: лабораторије, кабинети, инструменти, апарати, алати, прибор и материјали за рад, радионице, школска башта. Ово упознавање указује наставнику чиме школа располаже, на шта он може да рачуна, шта недостаје и шта је неопходно набавити, која средства и материјале може он сам, заједно са ученицима или сами ученици да израде, прикупе или набаве.

Много сложенија од претходне је припрема за поједине наставне часове:

1. анализа циља: утврђивање предвидених васпитно-образовних задатака;

2. припремање садржаја: избор и структура градива, могућности повезивања са другим предметима, садржаји школских и домаћих задатака;

3. дидактичко-методичка припрема:
  • одређивање главног дидактичког задатка;
  • распоред и повезаност значајнијих структурних елемената;
  • карактер излагања (индуктивни, дедуктивни, анализа, синтеза);
  • избор најпогоднијих метода и поступака за поједине делове часа;
  • утврђивање посебних мера за обезбеђивање креативне сарадње са ученицима;
  • одређивање места и садржаја за давање школских и домаћих задатака;
  • избор наставних средстава и начин њихове употребе;
  • избор примера који ће бити најдоступнији ученицима; скицирање илустрација;
4. васпитне мере и поступци: утврђивање васпитних настојања која произлазе из циља и садржаја часа; помоћ појединим категоријама ученика и појединцима (давање посебних школских и домаћих задатака, допунска и додатна настава и сл.); васпитно-методичке мере и поступци;

5. временска структура часа: (настава у учионици, лабораторији, кабинету, природи, производњи, екскурзија). Педагошка ситуација у разреду: заједнички рад, групни, фронтални, по паровима, индивидуални и индивидуализирани, диференцирани; дисциплина ученика; вођење рачуна о оптерећењу ученика.
Comments