6.2.5. Организација наставног рада на часу

Организација наставног рада на часу подразумева разноврсне делатности наставника и ученика.
Као основни организациони облици наставног рада најчешће се помињу:
  • фронтални рад (разредна настава),
  • индивидуални рад и
  • групни (колективни) рад.
Фронтални рад (разредна настава) је заједнички рад свих ученика под непосредним руководством наставника. Наставник усмерава свој рад на цео разред, а потом обједињава реакције ученика. У таквој настави сви ученици испуњавају исте задатке и сви су углавном усредсређени на наставника. Током наставног процеса најчешће се не успостављају међусобни односи између ученика: учење је схваћено као индивидуални задатак издвојених појединаца, било као процес пријема информација које преноси наставник, било као ток унапред одређених корака у стицању знања путем размене питања наставника и одговора ученика. У овом наставном облику сви ученици раде под непосредним руководством наставника у исто време и на истом проблему и сви заједнички теже истом наставном циљу. На овај начин у видном пољу наставника налази се разред као целина али не и поједини ученици.

Фронтални рад је најрационалнији облик рада у погледу улагања времена и труда наставника. Овај облик рада омогућује да појединац - ученик постигне оно што постижу многи. Под сталним и непосредним утицајем, ученици се најкраћим путем доводе до овладавања одређеним знањима. Међутим, овај облик показује и крупне слабости. Овај облик рада не води довољно рачуна о различитом нивоу сазнајних могућности ученика, о различитом темпу и могућхнстима њиховог рада и учења, о нивоу претходне припремљености и сл. Постоји опасност да наставник није у могућности да реши противречности измеду фронталног преношења градива и индивидуалног карактера усвајања знања.

Индивидуални рад је организациони облик у коме сваки ученик ради на одређеном задатку сам, као појединац, без размене информација са својим друговима. Сваки ученик мора сам да савлада задатке које је поставио наставник. Задаци могу бити диференцирани, у складу са могућностима ученика и дидактичким намерама које се желе постићи.

Не може бити ефикасне наставе без индивидуалног напора у учењу и сарадње ученика. Ученик мора и сам да учи да би настава могла да буде успешна, а то не може заменити никакав заједнички рад ма како он био успешан.

Ефекти појединачног рада су обично велики зато што ученик савлађује одређена знања, вештине и навике за властито оптимално време и уз контролисану употребу својих интелектуалних капацитета. Појединачан рад захтева самосталност и упомост и позитивно утиче на развијање независности ученика, способности да сами раде у краћим или дужим периодима, на ужим или ширим, мањим или већим задацима. Значај индивидуалног рада је и у томе што ученик мора сам да решава постављени задатак, што наставнику омогућава стварну, праву процену његовог рада.

Појединачни облик рада у настави има и своје недостатке и слабости. Овај облик је неекономичан и захтева велико улагање времена и напора наставника. Утиче на снижавање позитивних утицаја наставе на процесе социјализације и формирање колектива, пошто ученици немају могућности да са својим вршњацима заједнички учествују у задацима који се могу остварити колективном наставом.

Групни рад је самосталан рад и учење у групи. Заснива се на заједничком извршавању задатака у устаљеним групама које обично имају 3-6 ученика. Разред се дели на групе ради заједничког решавања постављених задатака. Групе обично стварају сами ученици, руководећи се личним разлозима (другарство, пријатељство, близина становања, заједничка интересовања и сл.), а наставник усмерава избор, водећи при том рачуна да групе на неки начин представљају минијатуре разреда", да у њихов састав уђу ученици различитих могућности. У раду група треба да се имају у виду како дидактичко-методички, тако и васпитни разлози. Међутим, и поред свих настојања, ове групе скоро никада неће бити идентичне са „природном" групном структуром разреда.

У свакој групи постоје извесне функције, као што су: руководилац групе (ова функција у принципу није стална), информатор или секретар групе и др.

При одлучивању за групни рад, настоји се да задаци за групе буду тако распоређени да се у оквиру заједничког рада од сваког појединца захтева одређен ниво самосталности. Ученицима се предлаже да размотре постављени задатак, да нађу пут за његово решавање, да приђу решавању и најзад да саопште резултате до којих су дошли. Поједине етапе овог рада карактерише сарадња кооперативног и индивидуалног учења. Ученици размењују информације. Непосредно руковођење од стране наставника престаје после давања задатака и поново се јавља у завршној фази рада, приликом саопштавања и контроле резултата.

Зависно од тога да ли групе раде на истим или на различитим задацима, разликују се:
  • монолитне радне групе, када сви ученици обрађују исту тему или задатак
  • диференциране групе, када поједине групе обављају посебне задатке који заједно чине логичку целину.
    У посебним случајевима, најчешће у природно-научним дисциплинама и производном раду, примењује се и трећи облик
  • групни рад у циклусу. У групној настави са поделом рада, после објашњавања и рашчлањавања теме у претходном разговору, образују се групе које ће обрађивати поједине аспекте одабране теме или ће је обрађивати на основу различитих извора. Резултати рада појединих група се резимирају у целину, путем извештаја и заједничких дискусија у оквиру разредне наставе, како би се сви ученици, цео разред, упознали са резултатима до којих су дошле поједине групе.
Учење у групама је социјални облик који у великом степену унапређује ученике за самостално учење. На тај начин он одговара захтеву да се у настави обезбеди организационо јединство активног усвајања знања и оптимално развијање способности. Овај облик, више од фронталног, обезбеђује уважавање диференцираних захтева према ученицима и пружа већу могућност за кооперацију, узајамну помоћ и контролу.

Приликом примене групног рада треба имати у виду да поједини пасивни ученици могу користити резултате до којих су дошли успешни ученици. Исто тако, могу се појавити противречности између захтева и очекивања наставника и нивоа индивидуалне активности појединих ученика. Због тога наизменична примена различитих облика наставног рада не само да омогућава специфично усклађивање наставних садржаја и метода са организационим облицима, већ и да се активности учења учине разноврснијим и успешнијим.

Партнерски рад је заједнички рад два ученика, рад у паровима. Предност овог облика се састоји у интензитету којим је сваки од партнера подстакнут на учење па се овај облик посебно показао ефикасним у обављању многобројних вежбања и понављања. Рад по паровима може интензивирати колективни карактер наставног рада при промени састава, када сваки члан колектива по редоследу ради са сваким.

Тимска настава је када више наставника преузима вођење наставе у једном или више одељења и разреда - у великој групи ученика. Посебно се користи за обраду мултидисциплинарних тема, које премашују стручност и компетенције једног предметног наставника, као и при обради контроверзних питања и проблема.

Може се, дакле, рећи да мишљења о вредности појединих организационих облика наставе нису до сада научно проучавана ни верификована. Мишљења о њиховој вредности више се ослањају на лична искуства и запажања наставника која нису била научно контролисана, или су добивена на основу анализе очекиваних резултата. У том погледу тек предстоји озбиљан студијски рад и проучавање. Због тога педагошке теорије и наставна пракса не могу за сада ниједан од тих облика да прихвате као најбољи.
Comments