6.3.1. Домаћи рад ученика

Домаћи рад је најтешње повезан с радом ученика на часу, тако да наставни час и домаћи рад чине дидактичко јединство. Наставни процес се или наставља самосталним домаћим радом, учењем и израдом задатака различите врсте и тежине или се, пак, њиме подстиче, припрема или уводи.

Циљ домаћих задатака је понављање, утврђивање, усвајање наставних садржаја, проширивање и продубљивање знања, припремање за усвајање новог градива, увежбавање и формирање умења и навика. Најважнија дидактичка функција домаћих задатака је развијање способности за самосталан рад и учење, као и развијање навика да се учи редовно, плански и усредсређено. Вредност домаћих задатака се мери пре свега тиме колико они воде самосталном раду и учењу.

Домаћи задаци се могу поделити у три групе:
  • усмене (учење из уџбеника и приручника, учење стихова, правила, страних речи и сл.),
  • писмене (различити писани домаћи радови: вежбања, решавања математичких и других задатака, реферати, извештаји, састави, превођење са страног језика и др.);
  • практичне (посматрања, пробе и експерименти, различита мерења, израда карата, табела, графикона, модела и др.).
Домаћи задаци у ширем смислу подразумевају и све остале активности ученика којима се остварује општи допринос настави и учењу (прикупљање биљака, прављење хербаријума, израда бибилиографија, сакупљање различитих слика и исечака из новина и часописа, фотографисање различитих објеката, израда слика, проучавање шире допунске литературе).

Посебан проблем при давању домаћих задатака је вођење рачуна о стварним могућностима ученика и захтевима који се постављају. У принципу, треба избегавати како претеране, тако и недовољне захтеве. Најбоље је када су захтеви нешто мало већи, нешто мало изнад индивидуалних могућности ученика.

При давању домаћих задатака треба водити рачуна о следећим захтевима:
  • разноврсности рада и задатака по своме карактеру и начину израде. Стереотипни задаци су досадни, заморни и код ученика изазивају отпор;
  • обиму задатака који треба посматрати са становишта узраста ученика и координације са другим предметним наставницима, њиховим захтевима и временом које је неопходно за њихово испуњавање;
  • настојати да задаци за домаћи рад садрже суштинске елементе појединих наставних предмета и њихових програмских захтева. Неважни, небитни, формални захтеви не мотивишу ученике на интензиван и стваралачки рад;
  • задатке за домаћи рад треба унапред припремити и саопштити их ученицима у ситуацији која обезбеђује пуну пажњу ученика. Највећи недостатак у погледу домаћег рада ученика управо се садржи у томе што наставници или не планирају унапред ове задатке, или их дају у журби, на крају часа, када нема довољно времена и када су ученици уморни и деконцентрисани у погледу рада.
  • домаћи рад није само „давање задатака", диктирање или преписивање са табле шта ученици треба да ураде. Задаци за домаћи рад треба да буду праћени потребним објашњењима за њихову израду, скретањем пажње на одређене тешкоће и проблеме, наводењем примера, позивањем на аналогију, анализом и разрадом најтежих страна задатака. Укратко, давање упутстава која ће шире и потпуније разјаснити шта се тражи одређеним задацима и на који начин се могу постићи најбољи резултати. Што су ученици млађи, оваква упутства и објашњења су потребнија;
  • важан захтев у погледу домаћег рада је њихово проверавање. Будући да су домаћи задаци по своме карактеру различити, различит је и начин њиховог проверавања. Кад год је то могуће, проверавање би требало обавити у оквиру целог одељења. На тај начин се може сагледати како су сви ученици у одељењу схватили постављене захтеве, како су их испунили и да ли су се појавиле тешкоће и проблеми при њиховој изради.
Уколико се наставник не придржава изнесених захтева, домаћи задаци не могу да испуне своју намену, постају досадни, ученици су немотивисани да их раде па најчешће и престају да то чине.
Comments