6.3.2. Екскурзије

Екскурзија је облик васпитно-образовног и наставног рада који омогућава организовање ширег и потпунијег посматрања и проучавања различитих предмета, појава и процеса у карактеристичним природним или реалним (производним) условима (природа, индустријска предузећа, електричне централе, историјска места и споменици) или посете музеја, изложби, пољопривредних добара. Добро организована екскурзија обогаћује ученике знањима о природи, економији, култури, историји, техници, технолошким процесима, радној делатности људи, проширује њихова искуства, утиче на утврђивање и конкретизацију знања, развија сазнајна интересовања, моралне, естетске и друге квалитете личности, васпитава, доприноси бољем међусобном упознавању (наставника и ученика, ученика међу собом). Помаже развијању иницијативе, самосталности, одговорности за испуњавање постављених задатака, другарства.

Постоје различите врсте екскурзија. Екскурзије могу бити: у природу, производњу, географске, историјске, биолошке, естетске, фолклорне. Најчешће су то комбиноване екскурзије.

Према месту у наставном процесу, екскурзије могу бити: уводне, текуће и закључне. Уводне имају за циљ посматрање или прикупљање материјала потребних за обраду на часу; текуће се организују упоредо са обрадом већих тематских целина и служе као илустрација и конкретизација одређених програмских садржаја; закључне екскурзије се завршавају обрадом појединих делова или тема у оквиру различитих наставних предмета.

Поред утврђивања циља и дидактичких задатака, успех екскурзије зависи од добре организације. Организација екскурзије подразумева: избор одговарајућих места, објеката, предела и сл., зависно од постављеног циља и задатака; припремање наставника за остваривање тих задатака, као и припремање ученика.

У вези с првим захтевом наставнику (наставницима) треба да буду познати одређени објекти, било на основу властитог познавања или посредно, на основу публикација или других извора (филм, телевизија, дијаслике, радио-емисије и др.). Ово упознавање је потребно да би се предвидело и на најбољи начин користило оно што ученици треба да виде, упознају и науче, а у сагласности са постављеним задацима. После тога наставник саставља план екскурзије. Припреме обухватају и договор са ученицима: упознавање са циљем, објектима посматрања, маршрутом, временом одржавања. У току припреме организује се и разговор са ученицима током којег се дају потребне инструкције за испуњавање наставних задатака и одређују одговорности. На тај начин ученици могу бити активни учесници како у припреми, тако и у реализацији екскурзије. Зависно од сложености екскурзије, задаци могу бити распоређени и на поједине групе ученика што ће допринети потпунијем упознавању појединих објеката, прикупљању одговарајућег материјала (узорака, примерака биља, руда и минерала, сировина за прераду, готових производа и сл.), упознавању са организацијом живота и рада, начином и функционисањем управљања.

Суштински значај има закључни рад после обављене екскурзије. Појединци и групе који су имали одређене задатке припремају кратке извештаје, усмене или писане који се излажу на часу и треба да послуже као основа за разматрање и повезивање свега онога што су ученици видели, сазнали и доживели, после чега се формулишу сажети закључци или направе резимеи у складу са постављеним задацима.

Будући да екскурзије имају велики значај за шире и продубљеније учење, наставници се унапред опредељују и планирају уз које садржаје ће је провести и шта треба остварити. На тај начин одабран наставни садржај (одређена наставна целина, проблем или тема) и постављени задаци одређују план и методе рада ученика и наставника на екскурзији.
Comments