7.2. Вежбање

Поред понављања, у настави се примењују и вежбања. Вежбање је у ствари један облик понављања у коме је наглашена примена наученог знања, стицање одређених спретности и усавршавање знања, умења и навика. Вежбања имају посебан значај у стицању навика и извесних практичних умења. Вежбања су значајна и при стицању радних и хигијенских навика и развијању културног понашања. Због тога она имају исти толики значај као и понављање јер тек путем вежбања ученици могу да покажу како су и колико разумели и усвојили одређене програмске захтеве. Уопште, у наставном раду школе, вежбања заузимају значајно место и имају важну улогу.

Вежбања не ангажују само памћење, већ и мишљење и стваралачке способности ученика. Вежбања могу бити: усмена, писана, графичка, лабораторијска, техничка.
  • Усмена вежбања најчешће обухватају усмено рачунање, конверзацију на страном језику, вежбања у усменом излагању, постављање питања и одговора и др.
  • Писана вежбања обухватају израду писаних радова и решавање задатака из различитих предмета. Ова вежбања су посебно значајна у матерњем и страном језику и математици. Међутим, писана вежбања могу имати и другачији карактер, намену и облик: писање дневника о праћеним појавама, различити извештаји, реферати, елаборати и сл.
  • Графичка вежбања се примењују углавном у приказивању знања у виду графикона, цртежа, схема, табела, израде историјских и географских карата и сл.
  • Лабораторијска вежбања су неопходна нарочито у природним наукама. У овим вежбањима се на одређен начин учи предвиђено наставно градиво и истовремено стичу навике и спретности, као што је употреба различитих прибора и инструмената у хемији, физици, биологији и спретно служење њима.
  • Техничка вежбања састоје се у томе да ученик на основу теоријских знања направи неки модел, предмет, справу, учило. На пример, да у физици направи електрично звонце, у геометрији модел коцке, да уради модел клешта, какав практичан предмет, наставно учило.
Постоје неки општи, заједнички захтеви које треба поштовати да би она могла бити успешна:

-Први и најважнији услов успешног вежбања је свесност или свест о значају онога што се увежбава. Ученик, дакле, мора да разуме, да схвати зашто то ради, учи, вежба, како би применом вежбања дошао до неопходних резултата.

-Следећи услов ефикасног вежбања је усмереност ка циљу (сврсисходност). Одређен задатак поставља и одређену врсту вежбања. Због тога ученику мора бити јасан задатак шта треба да уради јер задатак намеће и одређен пут, поступак. Уколико задатак није јасан или је дифузан и вишесмеран, ученик неће успети да нађе пут за његово решавање. Његово вежбање неће бити ефикасно у примени онога што је научио.
  • Трећи важан услов успешног вежбања је пажња ученика у процесу вежбања. Ученику може бити јасан циљ (задатак), он може бити свестан његовог значаја, али ако током вежбања није пажљив, направиће грешке и пропусте који ће утицати да резултат његових вежбања не доведе до очекиваних резултата. Ово се чешће догађа у писаним вежбањима у математици, матерњем и страном језику. Због тога треба водити рачуна да се оваква и слична вежбања примењују онда када ученици нису уморни, јер је познато да умор доводи до расејаности и попуштања пажње што утиче на смањивање ефикасности вежбања. Вежбе не би требало држати на последњим часовима, када су ученици заморени од претходног рада.
  • Следећи услов за успешност вежбања је систематичност. Систематичност се састоји у томе да свака нова навика, нови захтев, треба да буде укључен у систем већ усвојених навика које су раније усвојене, односно формиране. Сваки нови облик рада треба да буде повезан и усклађен са претходним.
  • Претпоставка за успешност вежбања је и захтев да она буду разноврсна. Испуњавање овог захтева утиче на привлачност и занимљивост вежбања. Зато наставници не би требало да се задрже само на једној или на неким врстама и облицима вежбања која ученицима, због сталног понављања, постају досадна, рутинска, формална, празна па и неефикасна.
Успешно вежбање захтева и њихову правилну, одговарајућу расподелу у погледу времена. Будући да је заборављање у почетку снажније, тада и вежбања треба да буду чешћа и интензивнија, а касније ређа и слабија по интензитету. Вежбања треба распоредити тако да на успешан начин обезбеде усвајање знања, умења и навика, да знања учине чврстим и систематизованим јер се чврста и систематизована успешније опиру заборављању.
Comments