У време масовног школовања младих генерација, нужно се постављају многа питања у вези с адекватним и ефикасним образовањем и васпитањем. Данас, када је индустрија постигла висок ниво, када су различита техничка достигнућа довела до правих подвига, настава у школама је, углавном, задржала исти стил рада какав је био и пре овог техничког напретка. Очигледно је да се такав раскорак мора превазићи ако желимо да образовање одговори потребама које се у овом тренутку, а још више у будућности, намећу. Зато је немогуће запоставити или игнорисати напредак до којег се дошло. Тај напредак мора наћи одговарајуће место у области образовања и примени образовне технологије. Мада се обично мисли да савремена технологија може да се примени само у високо развијеним земљама, и при том богатим, таква тврдња је само делимично тачна. Увођење савремене технологије и њена примена у далеко већој мери зависи од става према њој, него од самих материјалних могућности. Занемаривати у данашње време савремену технологију у образовању, отприлике, и поједностављено, изгледа као да се иде пешице уместо возом или авионом, или да се рубље пере ручно уместо да се користи машина, или да се сложене рачунске радње обављају оловком и хартијом уместо рачунарима и компјутерима.

Употребом различитих образовних медија мења се не само стил рада, него у великој мери и квалитет знања. Употреба ових медија ствара разноврснија, динамичнија, комплекснија знања која су ближа савременим потребама и захтевима. Савремени медији омогућују наставницима да део свог времена посвете значајнијим пословима и ефикаснијим контактима са ученицима; они им обезбеђују време за разговор, различита процењивања, нове идеје, флексибилнији прилаз у стицању информација и повратних информација. Сем рационализације, увођење савремене образовне технологије значајно доприноси и индивидуализацији образовања. Различите технике омогућавају индивидуални рад и напредовање, као и различите прилазе и темпо у раду појединаца. То је управо оно што чини суштину индивидуализације у образовању.

Савремена образовна технологија одговара још једној изузетно значајној потреби данашњице. Познато је, наиме, да развој индустрије и привреде уопште, доводи до брзих промена које нужно захтевају и промене у сфери образовања и усавршавања. Таква општа ситуација намеће и захтев за образовањем уз рад или образовање после рада, или рад уз образовање. То, дакле, више није уобичајено образовање, одвојено од сфере рада, нити образовање елите у дугом временском периоду. Нове потребе траже тачну размену рада и образовања, њихово стално прожимање и допуњавање, флексибилније прелажење с једног на друго. Савремена образовна технологија у великој мери може да допринесе оваквом образовању. Због тога се за нову технологију није довољно само изјаснити, већ је треба почети и примењивати.

Савремено образовање не може одговорити потребама и захтевима садашњице, а нарочито потребама и захтевима будућности без смишљене и ефикасне употребе модерне образовне технологије, чија је улога несумњива у припремању кадрова у свим доменима људског рада и савременом начину живљења.