9.2. Значај и функција

Код савремених наставних средстава не долазе до изражаја једноставно следовање слика и звукова, већ се на жив, динамичан и оригиналан начин излаже и приближава стварност, коју треба схватити и разумети.

Полазећи од става да је основни недостатак многобројних класификација што у њима није дато одговарајуће место апстрактној очигледности, совјетски аутор Мингазов (Г. Г. Мингазов, 1975) је дао класификацију наставних средстава ("средстава очигледности") према степену апстракције. Мингазов је сва очигледна средства поделио на две класе: сликовна и несликовна наставна средства. Класа сликовних средстава има пет типова: природни, просторни, сликовни, графички и условну очигледност. Класа несликовних средстава садржи три типа: схеме, таблице и једначине.

Ова средства (аудиовизуелна) пружају могућност да се стварност ухвати истовремено у простору и времену, у њеној укупности. Међутим, ваља имати у виду да се посредством ав-средстава реалност не приказује у директној, већ у измењеној форми, често у унапред смишљеној перспективи, са скраћењима, тумачењима, често и посебним сагледавањима. То је предност, али истовремено и недостатак ако субјекти нису научили да процењују, расуђују, тумаче језик медија (радија, филма, телевизије). Диезеиде (Ц. Х. Диезеиде) с правом указује да „аудиовизуелна средства не уносе у разред живот, већ знаке спољног света, које треба знати интерпретирати". Због тога се у настави, у организованом учењу уопште, захтева да наставна средства буду дидактички организована. То значи да она морају не само да репродукују реални свет, "да га унесу у учионицу", већ и да потпуније разложе предметно-специфичне функције, укажу на битне аспекте и омогуће дидактички прилаз значајним питањима.

Једно од суштинских питања у организовању новог учења јесте да се обезбеди општи став према предмету, проблему, теми. Из испитивања о условима учења добро је познато да је мотивација један од основних фактора успешног учења. Ако интересовања сматрамо као мотивационе процесе, што они и јесу, онда је јасно да наставна средства могу изазвати знатно интересовање за одређену материју, у сваком случају много веће од уобичајеног излагања екскатедра. Због тога коришћење наставних средстава, и сложених и једноставних (цртежи, карте, дијаграми и сл.), може веома много да помогне не само усмеравању пажње на предмет, већ и преношењу сувишне енергије на даља проучавања, читање шире литературе, на дискусију, експериментисање о неком проблему и сл.

Мотивациони процеси су најчешће повезани са другим процесима од којих су нарочито значајни емоционални и вољни. Садржаји учења који се пружају посредством савремене технологије изазивају сложене процесе који могу имати велики утицај не само на ефикасност учења већ и на квалитет онога што се учи. Уз то, савремена образовна технологија задовољава и неке естетске потребе и помаже такве вредности па садржаји који се дају помоћу савремених технологија постају и у том погледу подстицајни (драматургија, низ изражајних средстава: лепа реч, богата слика, ханнонија, композиција и сл.). Интелектуални садржаји и доживљаји представљени аудиовизуелним и дмгим савременим техникама, престају бити суви и незанимљиви и постају подстицајни, буде одушевљење, веровање у њихово значење и вредности које собом носе. Тим својим особеностима, савремена дидактичка средства представљају пут у стварању „ванинтелектуалних контаката" између субјеката који сазнају и садржаја који се тим дидактичким средствима пружају. Тако се ствара један емоционални однос који утиче да образовање постаје подстицајније и значајније за појединца. Проучавања показују да се не памте само садржаји већ и однос према њима. Савремена технологија делује на емоционалну сферу човека и на тај начин у њему изазива и подстиче мотивационе процесе који су веома значајни за ефикасност и квалитет учења.

Давно је утврђена тесна повезаност емоција и мотивације па их је понекад тешко одвојити и разликовати. Док мотивациони процеси представљају извесну примењену врсту емоција које изазивају енергију и правце деловања, мотиви регулишу понашање појединца које води ка одређеном циљу којег је појединац себи поставио или он за њега има одређену вредност. Због тога је сасвим извесно да савремена технологија изазива интересовања и значајну ангажованост у сазнавању.

Ученици су посебно заинтересовани за „свет у коме живе", а савремена технологија задовољава ову њихову велику потребу. Од наставника у великој мери зависи да ли ће њихова интересовања бити подстицана и даље развијана или угушена. У том правцу савремена технологија може постати драгоцена помоћ и средство за стимулисање мотивационе сфере ученика у дидактичко-образовном процесу на вишим школама. Истраживања о мотивисаном учењу указују да су ове могућности присутне када се ради о коришћењу наставних медија (Mc-Clelland, 1969, Saetler, 1968).

Наставна средства омогућују да се ученицима покажу основне стуктуре појма, тако да организовано коришћење визуелног материјала води ка стварању знања и умешности у коришћењу карата, скица, табела, графикона и сл. да би се схватили појмови онда када је употреба речи неадекватна.

Посредством наставних средстава могуће је одвојене делове, поједине аспекте и неповезано учење интегрисати у складну целину. Ако се један шири и комплекснији наставни проблем обрађује у оквиру већег броја наставних јединица и у дужем временском периоду (на пример, положај и клима, покрајине, геолошки састав, становништво и његова занимања, рад, привреда и култура једне земље) ученицима ће се током излагања пружити многобројна и разноврсна знања и мноштво одвојених појмова. Један добар филм ће их све, полазећи од претходних знања, повезати у целину и помоћи да се обезбеди основа за шира и дубља разматрања. Ове технике се на сличан начин могу користити и у другим областима учења (извори топлоте: Сунце као извор топлоте, Земља као извор топлоте, механички, хемијски и други извори). Посебне могућности за њихову примену налазе се у природним наукама.

Наставна средства су погодна да се помоћу садржајно разноврсних, али слично организованих примера разјашњавају правила и на тај начин се припрема и трансфер учења. Фактор „варијације примера учења" служи, сем образовању појмова, и трансферу резултата и метода учења (Х. Хиелцхерр, 1974).

Одређивање функције савремених наставних средстава није могуће ако се полази само од наставе. Функција ових средстава је превасходно одређена друштвеним развојем, формулисаним васпитним циљевима и садржајем општег образовања. Достигнућа науке, технике и производње постављају одређене захтеве када је у питању функција наставних средстава, али такође омогућава и њихову реализацију. Због тога, савремена наставна средства, поготову она која аутоматизују дидактички процес, не служе само обогаћивању активности наставника, већ такође, а некада и пре свега, активности ученика. На тај начин, наставна средства, која доприносе већој очигледности, истовремено пружају и информације и омогућавају усавршавање умешности и стицање вештина. Она често служе развијању интелектуалних вештина и способности, мотивишу се нова, шира и дубља сазнања, стварају интеракцију између наставника и ученика и рационализују њихов рад.

Пут сазнања и стицање знања одређени су релацијом метода - циљ - садржина, при чему значајну улогу имају наставна средства која подстичу сазнавање. У стицању нових знања, наставна средства имају функцију очигледних или информационих средстава, а у погледу потпомагања сазнајног процеса - улогу помоћног средства. Наставни процес, међутим, није само сазнајни процес. Значајно је да се знање до кога се долази посредно, обезбеди мерама као што су: понављање, систематизација, вежбање, примена. Употребом прикладних наставних средстава, ове етапе се могу успешно уобличити. У овом правцу функција наставних средстава је усмерена ка процесу мишљења, логици, и облицима проблем-учење. Оваквим начином рада може се помоћи и креативност у области предмета интересовања, а једна од најпогоднијих могућности јесте преношење искустава подстицањем.

Смишљена употреба наставних средстава, изграђује прецизна опажања, трагања, уочавање проблема, као и различите интелектуалне операције, а пре свега функционално мишљење. Наставна средства, дакле, морају бити не само у функцији наставе, већ и у функцији развоја мишљења. Отуда општа функција наставних средстава није само допуна, илустрација, демонстрација, објашњење, приказ наставних садржаја, већ активан учесник у подстицању развоја умних способности ученика. Различита знања, која су ученици стекли уз помоћ наставних средстава, подстичу их на поређења и разликовања, омогућавају им различита класификовања и сазнања која се исказују у појмовним судовима, закључцима, уопштавањима, тј. сложенијим когнитивним процесима, што доводи до својеврсних облика апстраховања. Приказујући развитак у природи, техници, друштву, наставна средства објашњавају узроке, везе и последице. Наставна средства потпомажу развој и ефикасност интелектуалних активности, као што су: описивање, коментарисање, индуктивно, дедуктивно и критичко процењивање сопствених и туђих резултата мишљења и закључивања.

Целисходним коришћењем наставних средстава такође се може утицати и на рационализацију рада наставника и ученика, а тиме и на повећање успешности наставе. Наставна средства олакшавају наставнику рад на припремању наставе, ослобађају га сувишног излагања материје, ученицима појачавају концентрацију на процес учења, а наставницима омогућавају ефикаснију индивидуалну помоћ у наставном раду. У многим случајевима наставна средства омогућавају систематску и логичку поступност сложеног градива. Употреба наставних средстава може довести до позитивног згушњавања информација и утицати да се наставник растерети од послова техничко-организационе природе. Најзад, смишљено коришћење наставних средстава може довести до веће методичке разноврсности у наставном процесу и скратити време потребно за одређене припремне радове. Ваља имати на уму да савремена техничка средства (радио, филм, телевизија, машине за учење, језичке лабораторије) не врше само функцију одређених наставних средстава, већ у све ширем обиму почињу да врше и функцију метода учења. Напредак технике омогућио је да извесна средства замене и неке активности и наставника и ученика, па су постала специфична средства - методе (Окоњ). Захваљујући добрим стручњацима, конвенционални дидактички процес се све више замењује савременим и продуктивнијим процесом. Наставник није, како се то често мисли, замењен машином, већ колективом програмера, који су, вршећи на известан начин функцију наставника, рационалније и ефикасније програмирали наставни процес. На тај начин ученицима је омогућено да остваре боље резултате од оних које постижу конвенционалним методама и поступцима.
Comments