2.4. Педагогија и друге науке

Ниједна наука која се бави човеком не може бити затворени систем, нити се може развијати без испреплетености са другим „истраживачима људског тела и душе". Васпитање јесте предмет педагошке науке, али она није једина која се њиме бави, нити она може проучавати васпитање без проучавања и сродних проблема. Науке и научне дисциплине су повезане, међусобно условљене и поделу међу њима вршимо само условно и из теоријских разлога.
После дужег периода борбе појединих наука за аутономију и самосталност, поново долази до тенденције повезивања сродних наука. Време једностраних и ускоспецијализованих профила је прошло и педагогија на овом плану има велику шансу за развој и обавезу за нови квалитет. Педагогија је у средишту свих истраживања везаних за васпитање.
Најнепосреднија и најочигледнија веза измеду појединих наука остварује се преко тзв. граничних научних дисциплина. Оне, најчешће у свом називу имају терминолошке основе из обе науке: педагошка психологија, педагошка социологија, филозофија васпитања (филозофска педагогија), економика образовања, педагошка антропологија, педагошка статистика и слично. Чак и онда када представља везу измеду педагогије и проучавања васпитања у областима уметности, називи су двојни: музичка педагогија, ликовна педагогија итд.
У том смислу, друге науке и улазе у тзв. основе педагогије као науке. Она обилато користи њихове тековине и заједно са њима трага за новим одговорима на стара и нова питања. То што педагогија тешко може да врши истраживања без сарадње са научницима и стручњацима из других области, мање говори о ограниченостима педагогије, а више о сложености појава које истражује. Зато педагогија има и одредену координирајућу улогу, тј. треба да заузме средишње место у свим овим истраживањима.

Педагогија и филозофија

Филозофија тежи да одговори на основна питања човекове егзистенције:
  • шта је човек, каква је његова природа и суштина,
  • каква је његова мисија и судбина,
  • шта је смисао његовог живота, рада и постојања;
  • шта је то друштво,
  • који су основни механизми његовог структуирања и праваца мењања.
Сва та питања су и у основи сваке педагошке концепције. С друге стране, у основи сваке педагогије неизбежно лежи одређена филозофска концепција, одређена филозофија.
Под утицајем најпознатијих филозофа конституисале су се и одговарајуће педагогије (прагматистичка педагогија, егзистенцијалистичка педагогија, марксистичка педагогија, итд.). Повезаност филозофије и педагогије проистиче, дакле, из саме природе васпитања, из основних питања пред којима се налази свака педагошка концепција. У савременим условима поновне интеграције свих наука, подразумева се да сви који се на научан начин баве питањима васпитања, познају довољно добро све релевантне научне области. У супротном само могу остати на једностраном и поједностављеном практицизму или јаловој спекулативности.
Дакле, повезаност филозофије и педагогије није добра воља овог или оног филозофа или педагога, већ нужност која лежи у природи предмета педагогије -васпитања. Не постоји једна и универзално и вечито важећа филозофија и непроменљива педагогија. Да ли ће у некој земљи бити преовлађујућа и званично прихваћена само једна филозофска концепција и педагогија, зависи од конкретних околности и односа снага које постоје и које су утицајне у тој земљи.

Педагогија и психологија

За недовољно упућене педагогија и психологија често представљају исту или веома сличну науку, што на одређени начин говори о њиховој сродности, блискости и традиционалној повезаности. Психолошка сазнања су у основи свих схватања и концепција васпитања
Процес раздвајања психологије и педагогије није штетио њиховом развоју, већ је напротив допринео да се низ проблема, везаних за предмет и методе ових наука, разјасни и обогати новим истраживањима. Истраживањима индивидуалних разлика међу децом; развојна психологија, ментална хигијена, психологија личности и педагошка психологија давале су основу за нови педагошки третман ученика, омогућавали да се пређе са дидактике поучавања на дидактику учења итд.
Ових деценија се, на једном вишем нивоу, опет тежи ка интегрисању и остваривању јединственог педагошко-психолошког приступа у проучавању васпитних појава.

Педагогија и социологија

Васпитање је одувек друштвено условљено и остварује се у одређеним друштвеним структурама, као што су породица, школа, дечја организација и слично. Васпитање, дакле, има своје социолошко значење, а то значење треба открити и упознати, ако желимо да нам педагошке концепције одговарају актуелној друштвеној стварности и друштвеним потребама.
За педагогију су значајна социолошка проучавања друштвене структуре, друштвених односа, социјалних разлика, повезаности и супротстављености појединих социјалних група, а нарочито истраживања из области социјализације личности
Друштвено уређење, социјална структура друштва и појединих друштвених група (породице,например), полазна су основа у проучавању већине школских и педагошких питања.
Comments