4.5. Развој школе и школског система

Развој школа је започео пре око три хиљаде година, а у својим основним назнакама, пре око седам хиљада година. До саме школе се дошло кроз постепене облике све организованијег, све усмеренијег и све усаглашенијег васпитног деловања.

Први учитељи су се јављали (племенски врачи, жреци, мудри старци или ислужени рамици) пре школе, а њиховим деловањем почињу се васпитни рад и систематско учење постепено издвајати из целине свакодневног живота и рада. Учити млађе и утицати на чланове заједнице све више постаје важна улога у оквиру „поделе улога" (рада) у оквиру заједнице.

Прве школе су се појавиле у директној вези са друштвено-економским и укупним духовним развојем најстаријих људских заједница. Чињеница је да су се прво појавиле (и дуго биле доминантне) школе непроизводног типа - писарске, чиновничке, свештеничке школе.

Школе су у функцији слојева који их оснивају и који су били у могућности да се издвоје из света непосредног производног рада и да их издржавају. Дакле, материјално богатство у том тренутку не зависи од школе и образовања, а школа битније не утиче на ефекте производње. Међутим, то не значи да постанак и развој саме школе не зависи од материјалног богатства одређених друштава. Школа је још увек више последица него узрок, док ће у новом веку све више постајати узроком економског просперитета појединих друштава. То нарочито важи за период научно-технолошке револуције у који улазимо и у коме нису више најбитније величина територије, број људи, природна богатства, број машина и фабрика, већ, пре свега, ниво науке и образовања становништва.

Периоди у развоју школе:

а) прединституционални период- преношење радних искустава, обичаја и веровања
у склопу свакодневног живота и рада свих,
b) школе скриба - читање и писање као основа шире људске комуникације и повећане размене производа и духовних творевина,
c) школе "3Р" - читање, писање и рачун, као основа за успостављање већих људских заједница и проширење тржишта (ширење говорног и писаног језика, интензивирање трговине); као и средство за ширење религије или власти,
d) схоластичка школа - религија и класични језици; инхерентност средњевековних феуда, ширење или наметање одређене религије; култура ради оних који се њоме баве,
e) јачање класичне средње школе - као израз идеја хуманизма и ренесансе и потреба трговине, државне организације и уметности (чиновници, управне структуре и сл.),
f) реалне гимназије (средње школе) - као израз потреба развоја индустрије и значаја природних наука (индустријска револуција); период обрачуна између класичне и реалне гимназије; развој универзитета;
g) политехнизација школског образовања - као израз развоја науке, технике и високог ступња индустријског развоја; подређивање школе интересима привреде, научно-техничког развоја и економског просперитета државе,
х) свестраност у развоју личности у оквиру нивоа школског образовања и разноврсност модела школских институција - као израз и потреба високог ступња научно-технолошке револуције и друштвених промена .
Црква и школа су тесно повезане све до појаве индустријског друштва. Посредством школе црква је желела да придобије нове вернике, оспособи нове свештенике и пропагира своје религијске идеје.

У време када други нису били заинтересовани за писменост и школовање народа, улога цркве је значајна јер је ширила писменост, преносила обичаје и навике одређене социјалне заједнице, будила свест о припадности одређеној вери и нацији и неговала одређени морал који је био у складу са тим верским учењем.

Школа и држава постају симбиотички повезане од времена када школа постаје масовна и шире значајна институција. Није постојало чак ни посебно школско законодавство, већ их је држава контролисала у оквиру општих закона. Конституисање целовитих школских система започело је у периоду етатизације школа и стварањем индустријског друштва. Велике, економски и војно снажне државе покушавају да разноврсне типове школских институција обједине, ставе под своју контролу и уреде у јединствен школски систем. И пре тога су постојали уређени школски системи, претежно у деспотски уређеним државама или на просторима где су били доминантни поједини црквени редови (на пример, језуитски школски систем).

Унифицирању школе и обједињавању државних школских система нарочито је допринела млада буржоазија у тежњи да развије науку, техничку основу индустријске производње и да путем трговине прошири своја тржишта. Прво је дошло до развоја идеје о народној школи за све, на матерњем језику (пошто је до тада језик учености био претежно латински), затим долази до наглог повећавања броја и врста средњих стручних школа, а потом и факултета, нарочито у области природних и техничких наука. Тиме је затворена конструкција, већ класичног школског система, који у себи има основну (четвороразредну, а потом осморазредну) школу, средњу школу и факултет.

Савремена школа и савремени школски систем данас теже постепеном отварању, бољој унутрашњој вертикалној и хоризонталној повезаности.
Comments