5.2. Средње школе

Под средњим образовањем подразумевамо школе, институције, облике и програме образовања и васпитања који се налазе између основног и високошколског образовања.

До Другог светског рата основна школа је трајала четири године, а у опсегу средњег образовања постојали су различити типови школа:
  • продужна основна школа (шест и осам година),
  • шегртске школе (три године),
  • грађанске школе (четири године)
  • нижа и виша гимназија (по четири године, са „малом" и „великом" матуром, заједно осам разреда),
  • учитељске школе (до пет година) и
  • средње стручне школе (четири године, после „мале" матуре, тј. ниже гимназије).
После 1945. године извршена је делимична адаптација овог дела школског система.
  • основна школа траје седам а поред ње и после ње постоје:
  • ниже гимназије и прогимназије,
  • више гимназије,
  • школе ученика у привреди,
  • средње стручне школе и учитељске школе.
Године 1958. почиње :
  • подсистем предшколског васпитања
  • основне школе траје осам година.
  • остаје виша гимназија,
  • грана се сегмент средњих стручних школа,
  • осавремењују се школе за квалификоване раднике,
  • постоје и даље учитељске школе, а више се отвара могућност директног уписа на факултете, без претходно завршене средње школе, уз посебне испите.
После 1974. године, средње образовање се усклађује са јединственим основама за класификацију занимања и стручне спреме, која је била подељена на осам степени, од најједноставнијих занимања до доктората наука. Оснивају се центри усмереног образовања и васпитања, са великим бројем уситњених образовних профила. Овом реформом је посебно наглашена повезаност средњег образовања са удруженим радом (посебно производним радом), укинута је гимназија као једина средња општеобразовна школа, а свако усмерење за одговарајуће струке и занимања садржало је у себи: а) заједничко опште образовање, и б) одговарајуће стручно образовање. После нивоа средњег образовања свако је стицао одређену оспособљеност (диплому) за рад.

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година „усмерено образовање" је било предмет оштре критике и дошло је до укидања његових основних одлика. Посебно је критикована његова велика „потчињеност" интересима производног индустријског рада. Поново је, на нов начин, оживљен традиционални систем средњих школа: рехабилитује се гимназија као средња општеобразовна школа, која не образује за занимање, већ само за даље студирање на факултетима (са три типа: општи тип, друштвено-језички и природно-математички), стабилизују се средње стручне школе и издвајају из јединствених образовних центара (са образовним програмима од једне до четири године) у чијем су систему и средње уметничке школе (музичке, балетске и школе за индустријско обликовање). Учитељске школе су 1972. године прерасле у педагошке академије (као више школе за образовање учитеља и васпитача), а од 1993. године су основани учитељски факултети.
Comments