Скраћивање радног и повећавање слободног времена су један од основних критеријума за мерење напретка цивилизације.

Индустријска и научно-технолошка револуција, доводе до скраћивања радног времена, повећавања времена за учење и перманентно образовање и проширују човекову слободу у избору за шта ће и како искористити то слободно време. Посебно је значајна чињеница да се мења схватање појма детињства, које се ослобађањем рада продужава, у смислу дужег бављења васпитањем, образовањем и припремањем за живот и рад: Тиме слободно време доприноси повећању производних способности људи.

Слободно време се може дефинисати као време које нам преостаје кад завршимо све своје радне, школске, породичне и друштвене обавезе и када њиме можемо располагати према своме нахођењу,

Питање избора остаје ствар слободног изражавања појединца, наравно у оквирима који су друштвено прихватљиви, култивисани и корисни. Слободно време ствара широк простор за веома разноврсне активности: пасивни и активни одмор, рекреацију, културни живот, провођење хобија, повећавање образовања по личном избом, бављење спортовима, дружење и укључивање у бројне друштвене активности и акције и тако даље. Дакле, не ради се о времену створеном за бесциљно лењствовање и задовољавање ниских страсти и несоцијализованих нагона, већ о времену које треба да буде у функцији свеукупног и свестраног развоја појединца.

Култивисано и правилно коришћење слободног времена данас може имати за човека и друштво вишеструки значај:

• а) успостављање равнотеже рада и одмора,
• б) хуманизовање рада и спречавање негативности једностране и претеране механизације и аутоматизације,
• ц) доприношење укупном повећању продуктивности и повећавању животног стандарда људи,
• д) отварање простора за свестрани културни развој људи и испољавање њихових индивидуалних способности и стваралаштва, и
• е) стварање бољих услова за доживотно образовање свих, према њиховим жељама, интересима и животним потребама.

Слободно време је значајан фактор социјализације, па и преваспитавања деце и одраслих. Управо, неорганизовано слободно време може бити основа за појаву хулиганства, скитње, просјачења, малолетничке делинквенције, вандализма, насиља, стварања малолетничких банди, навикавања на дрогу, алкохол и слично. Међутим, уколико друштво свесно или намерно не обезбеди услове за правилно, културно и целисходно провођење слободног времена појавиће се они који ће, у овим негативним облицима трошења слободног времена младих, наћи своју корист и рачуницу (препродавање дроге, понуда тзв. јефтине забаве и сл.).

Према томе, три основне функције слободног времена су:

1. одмор,
2. разонода и
3. развој личности