Скраћивање радног и повећавање слободног времена су један од основних критеријума за мерење напретка цивилизације. Индустријска и научно-технолошка револуција, доводе до скраћивања радног времена, повећавања времена за учење и перманентно образовање и проширују човекову слободу у избору за шта ће и како искористити то слободно време. Посебно је значајна чињеница да се мења схватање појма детињства, које се ослобађањем рада продужава, у смислу дужег бављења васпитањем, образовањем и припремањем за живот и рад: Тиме слободно време доприноси повећању производних способности људи. Слободно време се може дефинисати као време које нам преостаје кад завршимо све своје радне, школске, породичне и друштвене обавезе и када њиме можемо располагати према своме нахођењу, Питање избора остаје ствар слободног изражавања појединца, наравно у оквирима који су друштвено прихватљиви, култивисани и корисни. Слободно време ствара широк простор за веома разноврсне активности: пасивни и активни одмор, рекреацију, културни живот, провођење хобија, повећавање образовања по личном избом, бављење спортовима, дружење и укључивање у бројне друштвене активности и акције и тако даље. Дакле, не ради се о времену створеном за бесциљно лењствовање и задовољавање ниских страсти и несоцијализованих нагона, већ о времену које треба да буде у функцији свеукупног и свестраног развоја појединца. Култивисано и правилно коришћење слободног времена данас може имати за човека и друштво вишеструки значај:
Према томе, три основне функције слободног времена су: 1. одмор, Друштвена и педагошка интервенција у области слободног времена треба да буде одмерена и целисходна. Она треба да створе што повољније услове у којима ће се понудити што већи број и избор активности у слободном времену за све: од предшколске деце, преко радно активних лица разних професија, до инвалида и пензионера. 2. разонода и 3. развој личности Ниски интереси брзе и лаке зараде или јефтине популарности, многе доводе до руба квалитета и тзв. комерцијализације културних и духовних потреба (на пример, неквалитетан репертоар у биоскопима и видео клубовима, појава порнографије, насилничког понашања на спортским теренима и сл.). Уколико полазимо од принципа добровољности, деца ће се опредељивати за активности према својим потребама. То значи да је неопходно неговати, васпитавати и култивисати саме потребе код деце, јер оне нису урођене, већ се стичу под различитим утицајима. У педагошкој литератури има више запажених истраживања којима се проучавају интересовања деце у току слободног времена, а посебно интересовања за слободне активности које организују школе. |
Педагогија > 06. Школа и њено окружење >