Настава може да реализује само један део васпитно-образовних задатака (претежно образовних) и има одређене ограничености: она недовољно развија самосталност и иницијативност ученика. У пракси рада наших школа она је још увек претежно прилагођена просечним ученицима, тако да се школски рад не сме свести само на наставни рад.

Зато савремена школа има развијен и разгранат читав систем друштвених и слободних активности ученика које организује самостално или у сарадњи са другим институцијама и друштвеним организацијама, чиме се омогућује деци да испоље, задовоље и даље развијају своје друштвене активности, склоности и интересовања.

Бројне ваннаставне и ваншколске активности се реализују путем:

Друштвене и слободне активности треба да стварају услове и погодне животне и васпитне ситуације за стицање знања и афирмацију ученичких способности, да васпитавају за друштвену активност и солидарност; да развијају свест о потреби друштвеног ангажовања у решавању заједничких задатака и проблема; да негују и развијају патриотску свест ......

Задовољавајући своја разноврсна интересовања, слободно се опредељујући и удружујући са другима у раду, ученици, самостално и уз помоћ својих наставника, водитеља програма и инструктора, изграђују веома богат систем интересних колектива, које називамо - слободне активности ученика. Ти интересни колективи су секције, групе, дружине, активи, кружоци. Више сродних колектива могу да чине клубове (клуб младих техничара), друштва (културно-уметничко друштво школе, спортско друштво школе), ученичке задруге или организације (Покрет горана, Савез извиђача). Сви они чине једно организационо јединство и део су васпитно-образовне структуре основне школе.

Слободне активности се групишу у четири подручја, и то:

a) предметне (научноистраживачке),
b) културно-уметничке,
c) техничке и радно-производне,
d) спортско-рекреативне.