07.3.2. Принцип свесне активности

Свесну активност треба схватити као услов и резултат васпитања. До свесне стваралачке личности се може доћи једино кроз пуну и разноврсну активност саме те личности. Никакви спољашњи стимуланси, услови и утицаји, никакви модели васпитања који покушавају да споља унесу у пасивну личност одређене садржаје, неће моћи да покрену сложене унутрашње механизме личности која се развија. „Детиња душа није ћуп који ваља напунити, већ огњиште које треба разгорети".

Принцип свесне стваралачке активности није поштован и не поштује се у васпитним системима које окружују тоталитарна друштвена уређења, а поштује се у друштвима прогресивне и демократске оријентације и васпитним системима који респектују, како личност наставника, тако и личност која је тек у процесу формирања. Васпитање мора да буде засновано на личној активности свих учесника васпитања. Овај принцип захтева обезбеђивање погодних околности и васпитних ситуација, адекватну припрему и разраду садржаја (програмирање, планирање), специфичну адаптацију метода, средстава и облика васпитања, оспособљеност наставника и припрему ученика. Њиме се истовремено доприноси осамостаљивању ученика и његовом оспособљавању за доживотни процес самообразовања.

Поштујући овај принцип васпитања, саму личност васпитаника стављамо у ситуацију да буде креатор и непосредни учесник васпитне делатности у целини. Између природних процеса, васпитних намера и жеља одраслих и личне активности јединке, треба да постоји склад, корелација и хармонија. Тада ће и укупни ефекти бити потпунији. Индиректно деловање у васпитању многи сматрају ефикаснијим и хуманијим. Васпитач (наставник) се повлачи у други план, смањује се његова директивност и могућност за ауторитарно понашање. Васпитаници, пак, ређе пружају отпор, постају сарадници и схватају потребу и корист од одређене активности.
Comments