07.3.1. Принцип научне заснованости и позитивне васпитне усмерености свих активности

Наука није једина која човеку открива свет, ту су и широки простори културе, уметности и других животних активности. Међутим, највећи број човекових радно-производних и животних активности, ипак почива на садржајима који су данас научно проучавани и проверавани. Због тога све активности које чине васпитање треба да буду научно засноване и да код ученика развијају интерес за науку и поверење у могућност научног објашњавања света.

Користећи се тековинама науке, као основом за формирање погледа на свет код својих ученика, наставник треба да науку и њена достигнућа стави у службу личности која се развија. Наука није довољна сама по себи и са својим резултатима. Између ње и ученика мора да постоји веома сложен васпитни процес, не само због количине усвојених научних чињеница и знања, већ и сасвим одређеног начина тумачења

До сукоба научности и васпитне усмерености може доћи унутар образовних система који имају оријентацију, на пример, на неке уске и једностране религијске, идеолошке или друге циљеве и вредности. У таквим случајевима се јавља проблем тзв. нејединствености васпитних циљева (уже образовних и ширих васпитних). То се најчешће огледа у односу наставе физике, веронауке, неких теоријских и практичних активности и слично.
Comments