08.2. Метода вежбања и навикавања

Смисао васпитног процеса није само у усвајању знања и туђих убеђења и уверења, већ у оспособљавању личности да сама преради и примењује усвојено. Између убеђења и практичног поступања постоји сложен процес вежбања и навикавања. Васпитаник треба да прође кроз личну активност, кроз напоре решавања проблема и тешкоћа.

Метода вежбања и навикавања нам је истовремено и начин да проверимо ефекте методе убеђивања и уверавања. С друге стране, метода вежбања и навикавања не може имати своје праве ефекте ако ученик претходно није схватио и разумео шта, како и зашто на одређени начин треба да уради. Чак и оне најједноставније радње, које обављамо скоро аутоматски и са незнатним учешћем свести, претходно, у току учења, морамо добро разумети и њима свесно овладати.

Навике и умења у ужем смислу су у овом процесу само у средишту. Навике су, на високом степену аутоматизоване једноставне радње, које обављамо брзо и лако, са незнатним учешћем свести, снаге и енергије. Умења се, пак, односе на сложеније радње у чијем вршењу је неопходно веће ућешће свести и које можемо само делимично аутоматизовати. Кажемо да умемо да пишемо одређеним писмом, да користимо писаћу машину или компјутер или да возимо ауто. Наравно, поједини делови тих сложених радњи може бити аутоматизован на прилично високом степену.

Човек се у свакодневном животу користи великим бројем навика. Од одевања, понашања приликом јела, јављања суседима, до обављања послова на радном месту. Правилно формиране навике нам омогућују да лакше, брже и ефикасније обављамо већину дневних рутинских послова, а да ангажовање свести оставимо за сложеније радње и животне проблеме које треба решавати.

У васпитању нарочиту пажњу посвећујемо хигијенским, културним, радним и професионалним навикама. Изузетно велики број човекових дневних поступака састоји се од навика и умења, пошто се ради о радњама које свакодневно понављамо. Зато је веома значајно да су све оне формиране на најрационалнији и најекономичнији начин, да их човек може обављати лако и без напора. Поред тога, оне су и саставни део свих осталих човекових понашања. У одређеном смислу, оне су помоћна средства за обављање сложенијих активности. На пример, да би испоштовали нека наша животна убеђења и уверења у односу на наше пријатеље и сараднике, итекако нам је значајан систем културних навика (навике „лепог понашања").

Сам процес увежбавања има одређени редослед и под пуном је контролом свести.
  • прво се о нечему дају објашњења и проверава да ли је ученик разумео, затим
  • наставник или инструктор показују како се поједина радња врши, потом
  • ученик покушава да самостално обави учену радњу уз правовремене исправке од стране наставника.
Тек после тога следи дужи период понављања одређене радње (аутоматизација поступка) и примена у животним условима. Слично је и са учењем градива које се не реализује у физичким радњама, на пример, са учењем песмице напамет. Оно је дозвољено тек пошто ученик у потпуности схвати, разуме и осети њен прави смисао.

Вежбање и навикавање захтевају систематски и упоран васпитни рад. Ефекти су већи уколико се остварује у право време, тј. на узрасту који је погодан за учење појединих облика понашања (најчешће у раном узрасту).

Средства вежбања и навикавања су разноврсна, међусобно повезана и треба да чине једну складну целину:

  • Рад, пракса и лична активност сваког васпитаника су основа и суштина вежбања и навикавања. Они су једини пут до практичне оспособљености.
  • Школски ред, режим живота и рада ученика, па и прописи и друштвена правила у ширем смислу, такође стварају оквир у коме се ученик свакодневно увежбава у вршењу одређених личних и заједничких обавеза. За методу вежбања и навикавања је важно да се поједине активности понављају и у дужем периоду упорно извршавају.
  • Традиција, која се показала корисном и значајном за људе који заједнички живе на једном простору, на пример, богата традиција једне школе, може имати великог удела у процесу вежбања и навикавања, нарочито у погледу доследног поштовања неких система вредности битних за ту средину или школу. За традицију можемо рећи да је навика једне средине.
  • Организованост процеса васпитања је значајно за вежбање и навикавање. Без организованости и релативне устаљености нема ни систематичности, која је битна одлика васпитања.
  • - Живот и рад у колективу управо омогућују вежбање, којег скоро да нема у настави, где влада једносмерна комуникација типа „наставник - ученик". Испуњавање обавеза које намеће свакодневни живот и дружење су директни облик учења, али и најбоља могућност за проверу усвојености одређених знања, умења, навика, убеђења и слично.
  • Игра, забава и културна разонода у савременим формама васпитања, где се све више удаљујемо од облика дресуре, све више ће постајати цењене и коришћене.
  • Контрола од стране наставника је неизбежно средство методе вежбања и навикавања. Правовремено исправљање погрешно научених поступака или предупређивање непожељног понашања спречава могућност учвршћивања погрешних навика.
Да навикавање не би добило карактеристике дрила и дресуре, најбоље је методе убеђивања и вежбања остваривати упоредо, тј. са поступком освешћивања и емоционалног обогаћивања онога што се вежба и примењује .
Comments