09.4. Наставник у функцији одељењског старешине

Једна од најважнијих и најодговорнијих дужности наставника, поред извођења наставног рада, јесте вршење функције одељењског старешине. Одељењски старешина је педагошки, организациони и административни руководилац одељења. Његови послови зависе од врсте школе, узраста ученика, организационе шеме на основу које ради школа и других чинилаца.

Основне радне дужности одељењског старешине су:

а) педагошка функција:
  • систематски прати развој сваког ученика, њихов успех, односно неуспех и помаже им у разрешавању личних проблема,
  • обавља саветодавни васпитни рад са ученицима (појединачно, групно и са одељењским колективом),
  • подстиче и усмерава процес формирања одељењског колектива и јавног мњења у одељењу, ради на богаћењу интерперсоналних односа у одељењу, помаже у раду ученичке одељењске заједнице и успостављању веза измеду ученика различитих одељења,
  • помаже ученицима у организовању њихових активности у области међусобне помоћи у учењу, у регулисању њихових међусобних односа (понашања), у организацији њихове самоуправе, у организацији забавног и културног живота итд.,
  • предузима мере за отклањање узрока неуспеха појединих ученика и решава васпитно-дисциплинске проблеме (изриче васпитно-дисциплинске мере и казне, похвале, награде и сл.),
  • брине о уредности похађања наставе, посебно о ученицима који неуредно долазе у школу (оправдава изостанке),
  • држи часове одељењског старешине,
  • брине о активностима ученика којима се подстиче формирање њихових хигијенских, културних и радних навика (редарство, дежурства, укључивање у активности школе и сл),
  • планира и учествује у извођењу ученичких екскурзија, посета и излета,
  • подстиче ученике да се укључе у општешколске акције и манифестације (акције солидарности, хуманитарне помоћи, еколошке и радне акције и слично);
б) организациона и координирајућа функција:
  • координира и усклађује рад и захтеве свих наставника према ученицима (личним контактима и на седницама одељењског и наставничког већа),
  • руководи радом одељењског већа (припрема седнице, проводи одлуке),
  • координира организовање допунске и додатне наставе, ученичких слободних активности и других облика ванчасовног ангажовања (и оптерећивања) ученика,
  • прати укупну оптерећеност ученика наставним и ваннаставним активностима,
  • координира активности школског педагога и психолога у односу на ученике свога одељења, као и у односу на њихове родитеље;
ц) сарадња са родитељима:
  • успоставља контакте између школе и родитеља,
  • проучава и прати социјално-породичне прилике ученика и о томе, према потреби, обавештава наставнике, школског педагога и психолога и управу школе,
  • прима родитеље, води са њима разговоре, даје сугестије и слично („Дан отворених врата за родитеље", разрешавање породичних проблема везаних за васпитање деце и сл.),
  • припрема, организује и води родитељске састанке (одељењске, групне, тематске и сл.),
  • брине о педагошко-психолошком образовању и информисању родитеља,
  • писмено обавештава родитеље о проблемима појединих ученика или школе,
  • сарађује са другим ваншколским факторима који су значајни за васпитно-образовни рад са ученицима (са саветовалиштима, библиотекама, галеријама и слично);
д) административна функција:
  • води педагошку евиденцију и документацију о ученицима и одељењу,
  • прати начин вођења осталих података о ученицима (дневник рада, лични картони, матична књига, здравствени картони, документација о испитима, посетама родитеља и сл.),
  • региструју службену преписку са родитељима и старатељима ученика и дмгим институцијама,
  • прослеђују документацију о ученицима који су променили школу (уписани, исписани и сл.),
  • упознаје извештаје школских надзорника о прегледу васпитно-образовног рада у његовом одељењу, анализира резултате евентуалних снимања стања у одељењу (резултати аналитичко-истраживачког рада у школи и слично).
Улога одељењског старешине је примарно васпитне природе. Сам термин „старешина", наслеђен је из педагошке традиције и треба га схватити у савременом и промењеном значењу. Данас се не ради о старешини као ауторитативној и хијерархијски надређеној личности, већ о руководиоцу, координатору и лицу које каналише и усмерава целокупни васпитни рад у одељењу.

Према врло сложеним пословима које треба да врши одељењски старешина и значајним личним својствима која треба да поседује, за одељењског старешину се, по правилу, бирају најспособнији и најбољи наставници у једној школи. Пожељно је да то буду наставници који су популарни код ученика и који имају одређени друштвени углед у локалној средини, тј. међу родитељима. Функцију одељењског старешине углавном добијају наставници који имају већи број часова недељно у одређеном одељењу, што не мора да буде правило, нити је гаранција успешнијег обављања те дужности. Битно је да је наставник лично мотивисан за рад са одређеним одељењем, да га ученици желе за одељењског старешину и да је педагошко-психолошки оспособљен за те послове. Према једној анкети (М. Братанић) ученици истичу следећи редослед особина значајних за одељењског старешину:
  • разумевање проблема ученика,
  • пријатан и топао однос,
  • праведно и објективно оцењивање,
  • ведро расположење,
  • да занимљиво и прегледно излаже свој предмет итд.
У свакодневној пракси већина одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију (вођење евиденције, сређивање података о оценама, оправдавање изостанака и сл.), а евентуално је проширују на разрешавање текућих дисциплинских проблема у одељењу и сарадњу са родитељима. То је истовремено и доказ да наставници предметне наставе до сада нису довољно оспособљавани за вршење њихове педагошке функције. То се посебно односи на веома сложену област моралног васпитања. За поједине задатке одељењског старешине неопходно је и елементарно познавање методологије педагошког истраживања (за праћење развоја ученика, за примену социометријске технике у упознавању интерперсоналних односа у одељењу, за идентификацију обдарених, за упознавање социјално-породичних прилика ученика и слично). Одељењски старешина треба добро да познаје индивидуалне карактеристике својих ученика и односе који владају у одељењу, што значи да га не треба мењати сваке школске године. Његово емоционално зближавање са ученицима једне генерације је нешто што је у педагошкој пракси одавно потврђено као веома значајно и позитивно.
Comments