Психологија

На бази текста "Испит за лиценцу претходна провера знања из предмета Психологија; Др Никола Рот, Др Славољуб Радоњић; Приредио: Проф. Милош Васиљевић, дипл. инг ел." и на бази књиге Др Никола Рот , Славољуб Радоњић "Психологија за други разред гимназије""


ЕМОЦИЈЕ

Унутрашњи доживљај спољашње реалности !

Емоције се састоје од три појаве (промене):

1.    Физиолошке промене (пулс, притисак, дисање,адреналин,...)

2.    Промене понашања (мимика, покрети, гестови, дрхтање,...)

3.    Унутрашњи доживљај емоције – субјективни доживљај

Осеање – стање пријатности или непријатности Емоција – доживљаји: радост, туга, страх,... Афекат – нагла, јака емоција са бурним током: страх, бес, велика радост,... Расположење – мање интезивно дуготрајно емоционално стање Сентимент – трајна структура у нервном систему: мржња, љубав,... (под одрееним условима јавља се осеање)

Схватање емоција

Класино схватање: опажај > емоција > телесне промене Ј Џемс-Лангеова теорија: опажај > телесне промене > емоција Когнитивна теорија (Шахтер: ињекција адреналина): Нема емоције без сазнајне компоненте !

Сложене (мешане) емоције: страхопоштовање, прекор, сажаљење, кајање, дивљење,...

Развој емоција код деце

Развој емоција зависи од:

·      наслеа (Алберт се плаши буке) Вотсон-Рајнеров експеримент 1920.

·      уења (Алберт се плаши белог миша)

·      искуства (Алберт се плаши беле боје)

Развој емоција код деце је хронолошки увек исти: узбуење, незадовољство, задовољство,страх, љубав... Деије емоције су интезивне и краткотрајне.

Развој емоција код адолесцената Адолесценција – период највеих и најбржих промена овека (10. – 20.год) и граење линог идентитета. Рани адолесцент (10-15.) је према родитељима и школи бунтовник, а према друштву конформиста (заступа ставове).

Морална осеања

Морална радња се не врши из осеања, ве из дужности (поштовање моралних принципа)! Кант

Етика бриге: (Етика – наука о моралу, етики=морално)

·      Просоцијално понашање – дела корисна другима

·      Алтруистико понашање – дела корисна другима без оекивања користи за себе

Емпатија (саосеање, помагање другима у невољи) је уроена и потие из родитељског инстинкта. Мек Дугал XX

Три стадијума моралног понашања (развој морала): Колберг XX

1.    Дете се бори за награде, избегава казне,

2.    овек се бори за социјално одобравање, избегава социјалну осуду

3.    овек поштује тако изграене моралне принципе без обзира на казне, награде, социјално одобравање или осуду !

Естетска осеања – опажање лепоте дела, а не садржаја. Уметника лепота – лепо приказивање лепих или ружних ствари (естетски лепа слика ружне жене и ружна слика лепе жене)

Меулина наклоност (и ненаклоност)

Наклоност је позитиван однос према некој особи и има три компоненте:

1.    Когнитивни део – сазнање о позитивним особинама те особе

2.    Конативни део – позитивни вољни поступци према тој особи

3.    Емоционални део – позитивна осеşања према тој особи

Фактори наклоности:

1.    Слиност

2.    Темперамент -црте линости

3.    Њена оцена о нама

4.    Остварење намера и циљева према њој

Љубав

Љубав је виши стадијум наклоности као:

·      Тренутно емоционално стање (као интезивно лепо осеање)

·      Трајно емоционално стање (као сентимент – под одрееним условима јавља се осеање)

Врсте љубави:

·      Родитељска

·      Пријатељска

·      Романтина (према особи супротног пола уз сексуалну жељу)

Знаај емоција за ментално здравље Свака органска болест има психолошко порекло !

Траума

Траума је преплављеност снажним дражима које изазива непријатно психико стање !

Посттрауматски поремеај:

1.    Стресни посттрауматски поремеај – ситуације слине преживљеној трауми изазивају стрес.

2.    Општа посттрауматска отупљеност – губитак интересовања за дешавања, отуеност, неспособност,...

Стрес

Стрес је реакција организма на захтев за новим прилагоавањем. (Интелигенција је способност превазилажења стреса) Сели

·      Стресор – стресна ситуација која захтева ново прилагоавање

·      Стрес – реакција на стресну ситуацију

Стресор може бити:

·      Физике природе – повреде, болест, хладноа,...

·      Психолошке природе – снажне емоције (и позитивне и негативне), претеран рад, бука,...

Адаптациони синдром

Адаптациони синдром -одбрамбени процеси организма изазвани стресорима, одвија се у три фазе:

1.    Узбуна, аларм изазван стресором

2.    Отпор стресору

3.    Слом, ако отпор не потисне дејство стресора

Психосоматске последице стреса: притисак, шеер, ир, инфаркт,...

Анксиозност

Анксиозност је стрепња, унутрашњи страх, „неоправдан“ страх (изазван условном дражи).

Врсте страха:

·      Реалан страх

·      Неуротски страх (ирационалан, претеран страх)

·      Анксиозност (страх који нема извор у спољашњој ситуацији – унутрашњи страх)

Врсте анксиозности:

·      Слободно лебдеа анксиозност – плашљиво ишекивање карактеристино за анксиозне линости

·      Фобије – анксиозност везана за спољашњи објекат (последица емоционалног условљавања)

·      Панини анксиозни напад – изненадни снажан напад страха без спољашњих разлога

·      Телесна анксиозност – хронини, дуготрајни симптоми (сметње, тешкое,...)

Психосоматска обољења – обољења изазвана психиким узроцима, поремеаји !

МОТИВ (МОТИВ = СТЕЕНА ПОТРЕБА, Инстикт – уроена потреба) Мотив – стеена потреба која покрее активност. (Ужи појмови: потреба, нагон, жеља, тежња, намера). Потреба је недостатак.

• Органска (физиолошка) потреба – физики недостатак у организму.

• Психолошка потреба – психолошки недостатак. Нагон је свесно доживљена потреба (глад, же, секс). Жеља је потреба са јасном представом циља који задовољава потребу. Тежња је потреба са неодрееним циљом задовољења. Неодреени мотив. Намера је одлука. Подразумева постојање мотива, прихватање мотива, постављен циљ.

Хомеостазни (физиолошки) мотиви -НИЖИ МОТИВИ

Уроени мотиви који поивају на органским (физиолошким) потребама (глад, же, секс, кисеоник, сан, пражњења,...)

• Органски недостаци

• Органски вишкови Хомеостаза је телесна равнотежа измеу потребног и постојеег (вода у организму). Карактеристике хомеостазних мотива (Мотивациони хомеостазни циклус):

1.       Непријатно дражење, напетост (же)

2.    Покретање активности (тражимо воду)

3.    Враање у равнотежу, елиминисање напетости (пијемо воду)

4.       Пријатна драж као последица отклањања непријатне дражи

Сексуални мотив Органски (физиолошки) мотив повезан са емоцијом љубави. Еволуција сексуалног нагона:

1.       Нагон продужења врсте

2.       Нагон контролисан хормонима

3.       Нагон контролисан сексуалним дражима (визуелне, тактилне (непосредним контактом), слушне)

Родитељски мотив Матерински мотив јаи од глади и жеи. Родитељски мотив развија снажно осеање љубави, нежности и бриге.

Нехомеостазни (емоциони) мотиви -ВИШИ МОТИВИ

Емоције са мотивационим карактером, активност, улна стимулација, радозналост,... Карактеристике нехомеостазних мотива:

1.    Нема доживљаја непријатности,

2.    Покретање активности у циљу нове стимулације (повеање дражења),

3.    Пријатност није последица отклањања непријатности

Мотиви интелектуалног рада (уења)

·      Унутрашњи мотиви – проистиу из садржаја уења

·      Спољашњи мотиви – економски, успех, истицање,... (не проистиу из садржаја уења)

Пријатност као пократа активности – ХЕДОНИСТИКА мотивација

Основни мотив овекове делатности је сопствена корист (утилитаризам) и задовољство (хедонизам) ! Фројд

Лини мотиви Мотиви који повеавају вредност сопственог ЈА.

·         Повеање сопствене вредности у сопственим оима – самопотвривање, афирмација, лини развој,...

·         Повеање сопствене вредности у оима других – поштовање, углед, бољи, славан, мо над другима.

Мотив постигнуа Тежња да се постигне нешто „вредно“. То је лини мотив који има друштвени знаај.

Друштвени мотив Мотиви који захтевају везе са другим људима.

·      Позитивни – сарадња, помо, упознавање, зближавање,...

·      Негативни – агресивност, себиност, непријатељство,...

Агресивност Тежња за наношењем штете, повреде или уништењем.

Агресивност је уроена. Лоренц

Агресивност као:

·      самостални мотив (напад)

·      реакција на фрустрацију (одбрана)

Стицање мотива и функционална аутономија мотива

Социолизација мотива – промена наина задовољења мотива под утицајем друштва. Функционално аутономан мотив – мотив као средство за постизање циља постаје циљ сам за себе (баба се шминка, морнар плови, овек нее у пензију).

Хијерархија мотива (по знаају) Маслов

1.    Физиолошке потребе

2.    Потребе за сигурношу

3.    Потреба за љубављу

4.    Потреба да нас цене (и да се самоценимо)

5.    Потреба за самоостварењем (развијање сопствених потенцијала – овек мора да буде оно што може !).

Више потребе се јављају када су ниже потребе задовољене !

СТАВОВИ, ИНТЕРЕСОВАЊА, ВРЕДНОСТИ СТАВОВИ

Став – изразито позитиван или негативан однос према неему. Став може бити лини или друштвени (социјални). Три карактеристике ставова:

1.       Директивни (за и против) и динамики (подстиу дејство) карактер

2.       Став интегрише когнитивну (сазнајну), емоционалну и конативну (вољну) менталну функцију

1.    Став је стеена диспозиција (трајна претпоставка) формирана на основу искуства Фактори који утиу на формирање ставова:

1.       Група којој појединац припада

2.       Особине линости и њени мотиви (потребе)

2.     Информисаност Одржавање ставова зависи од функционалног карактера става (ставом остварујемо неки циљ). Мењање ставова зависи од сталности фактора формирања ставова. Деловање ставова: позитивно деловање на активности које су у складу са сопственим ставовима и обрнуто. Конформизам – заступање ставова групе којој припадамо.

• Практино конформирање –став групе разлиит од линог става

·       Потпуно конформирање – став групе се поклапа са линим ставом Предрасуде – ставови који нису засновани на ињеницама.

·       • Позитивне предрасуде

·       Негативне предрасуде (етнике, расне, верске предрасуде,...) Борба против предрасуда:

·         закон против испољавања предрасуда

·         информисање о неоправданости предрасуда

·       систематско васпитање против предрасуда Интересовања – спремност за бављење активностима и задовољство у томе (заинтересован = спреман) Страст – веома интензивна интересовања (која заокупљају)

Хоби – непрофесионална интересовања у слободно време Вредности – посебно важан, позитиван и трајан однос према неему (обухвата више ставова).

·         Персоналне вредности – важне за појединца

·         Социјалне (друштвене) вредности – важне за друштво

Формирање интересовања и вредности: Врши се кроз развој од детета, преко адолесцента, до зреле линости са изграеним интересовањима и вредностима.

Пропаганда – саопштење којима се настоји измена туих ставова. Два принципа успешне пропаганде:

• Привуи пажњу на пропагандну поруку

• Изазвати мотивисаност за прихватање пропагандне поруке (пропагандни објекат се повезује са неким допадљивим мотивом) Гласине – намерно конструисане нетане тврдње које се лако и брзо шире (могу бити и спонтане)

Намерне гласине су важно оружје психолошког рата.(Изазивају психолошку слабост, незадовољство, неповерење,.) Јавно мњење – ставови становништва о друштвеним питањима. (Формира се масмедијима !)

ФРУСТРАЦИЈЕ И КОНФЛИКТИ

Немогуност задовољавања својих мотива (потреба). Фрустрација – сукоб мотива и препреке.

Мотив се (ак ни дуготрајним напором) не може задовољити због спољашње препреке ! Конфликт – сукоб два мотива.

Мотив се не може задовољити јер се један мотив супротставља другом ! Извори фрустрација:

1.       Физика препрека

2.       Социјалне, друштвене препреке (други људи)

3. Сопствена препрека (неспособност, кукавилук, недостатак самопоуздања...) Врсте конфликата:

  1. Конфликт двоструког привлаења Одабрати један од два привлаана циља, од два добра изабрати једно ! Неминовна непријатност: мора се одбацити један привлаан циљ.
  2. Конфликт двоструког одбијања Одабрати једну од две непријатне ствари, од два зла изабрати мање ! Упражњава се и „трее“ решење: бежање из ситуације и напуштање оба задатка.
  3. Конфликт привлаења и одбијања – амбивалентност Постоји и привлаење и одбијање према истом мотиву !

Реакције на фрустрације и конфликте:

1. Повеање позитивних напора – реалистика реаговања

° Повеање напора ° Промена приступа (дирекције) ° Промена циља ° Агресивно понашање -као последица дуготрајне и упорне фрустрације

(може дои до премештања агресије на други циљ !)

2. Одбрамбени механизам – мање реалистика реаговања

овеково ЈА се брани од спољашњих опасности и од сопствених жеља. Несвесна реакција на фрустрације и конфликте у циљу обезбеивања самопоштовања или поштовања. ° Рационализација – одбрана новим наином понашања у које верује и оправдава Врсте рационализације: ‹ Кисело гроже (умањити знаај (вредном) недостижном циљу) ‹ Сладак лимун (увеати знаај (неважном) лако достижном циљу) ° Идентификација – лини неуспех се ублажује идентификовањем са другом особом или групом (данас нико није положио испит !) ° Пројекција – лажно приписивање сопствених жеља

(немам успеха код девојака, па уображавам да ме девојке прогоне) ° Потискивање – одбрана од недозвољених жеља које нису у складу са властитим системом вредности. ° Реакциона формација – потискивање + супротно понашање (улизивање, шлихтање)

° Регресија – понашање карактеристино за ранији узраст ° Сублимација – негативна енергија усмерена на социјално прихватљиве активности (агресивни спортста) ° Негирање или одрицање – психика одбрана одбацивања, непризнавања опасности(бег од реалности)

ЛИНОСТ

Линост – целокупност понашања неке особе, тј. систем особина који одреује наин понашања. Особине линости – персоналне диспозиције (трајне претпоставке) у наину понашања.

Линост је систем диспозиција понашања који одреује понашање. (???!!!???)

Проблеми које проуава психологија линости:

1.       Структура линости (састав и меусобне везе особина)

2.       Динамика линости (покрета активности = мотив (потребе))

3.       Развој линости (наслее, активност, средина)

СТРУКТУРА ЛИНОСТИ Линост је систем општих трајних особина црте линости Постоје три врсте црта линости:

1.    Црте темперамента – ознаавају наин деловања појединца. Како ?

2.    Црте карактера – ознаавају разлоге деловања појединца. Зашто ?

3. Црте способности – ознаавају умешност деловања појединца. Колико добро ? (интелигенција) Линост је потпуно одреена темпераментом, карактером и интелигенцијом !

Темперамент

Темперамент је наин емоционалног реаговања на дражи и ситуације. Врсте темперамента – Хипократова класификација:

1.    Колерик – колерики темперамент (брз и јак)

2.    Сангвиник – сангвиники темперамент (брз, а слаб)

3.    Меланхолик – меланхолики темперамент (спор, а јак)

4. Флегматик – флегматики темперамент (спор и слаб) Темперамент је веим делом наслеен.

Карактер

Карактер је морална страна линости исказана вољним (конативним) особинама. Врсте карактерних црта:

1.    Опште карактерне црте – одлуност, упорност, храброст,...

2.    Социјалне карактерне црте – толеранција, хуманост,...

3.    Радне карактерне црте – марљивост, одговорност,...

4. Сопствене карактерне црте – скромност, самокритиност,... Карактер се веим делом стие искуством.

Способности

Способност је обдареност у разним областима деловања. Општа способност (за сналажење у новим ситуацијама) је интелигенција.

Телесне особине као фактори линости Телесне особине не утиу на психике особине, али свест о сопственом изгледу и реаговање других утие. Свест о себи

овек је нереалан у оценама властитих особина. Идентитет је наша свест да смо у разлиитим ситуацијама иста линост. Свест о себи – идентитет зависи од оцене других о нама.

Психолошки профил – психолошки тип Психолошки профил је наин приказивања линости прегледним излагањем карактеристиних црта линости. До психолошког профила се долази факторском анализом: Типологија и типови линости

·         Хипократова типологија (колерик, сангвиник, меланхолик, флегматик) Хипократ

·      Јунгова типологија: Јунг

1.       Интровертне линости (окренуте себи, унутрашњем свету)

2.       Екстравертне линости (окренуте другима, спољашњем свету)

3.       Амбивертне линости – мешани тип линости (веина људи !)

Синдромни тип линости Синдром – група особина која се код појединца јавља есто и заједно

• Синдром компулсивности – педантност, упорност, уредност

• Синдром ауторитарности – потињавање, поштовање, крутост, формализам, агресивност Модални тип линости Модални тип линости обухвата еше особине веег броја људи (нације, професије, класе, слоја,...).

ДИНАМИКА ЛИНОСТИ

Динамока линости проуава покретање и усмеравање линости и њених активности.

• Уроене покретаке снаге – инстикти

• Стеене покретаке снаге – мотиви Подстицај -објекти и ситуације који активирају покретаке снаге (новац,...)

Воља и одлуивање Воља – доживљај способности избора мотива, циљева и наина остварења циљева. Делатност је систем вољних радњи. Одлука – доживљај прихватања одрееног циља као сврхе и самог себе као узрока акције.

Фазе процеса одлуивања:

1.    Доживљај потребе и тешкое испуњења циља

2.    Свест о околностима, условима

3.    Тражење могуих решења и оцена предности и недостатака

4.    Прихватање једног од могуих решења

РАЗВОЈ ЛИНОСТИ Постепене промене организма засноване на наслеу и искуству (активности и средини).

• Филогенетски развој – развој врсте

• Онтогенетски развој – развој појединца Развој уењем је делотворан тек након сазревања наследних особина ! Социјализација Социјализација – промена понашања (уење) деловањем социјалних фактора (контактима са другим особама). Социјализација омогуава:

• развој линости

• укљуивање појединца у друштво иниоци социјализације – фактори који утиу на ток и резултате социјализације

1. Породица -има највеи знаај у развоју линости.

Дете је отац ћовека ! Фројд

1.    Школа -институција образовања и васпитања (формирање ставова, норми, вредности, ...)

2.       Вршњаци -друговање је важно средство социјализације.

Остали иниоци социјализације: друштвене организације, масовни медији,... Извори социјализације

·      Култура – карактеристина схватања и норме понашања које се преносе из генерације у генерацију

·      Друштвени систем – развијеност и организација друштва ° Посредни утицај – породини односи, школски програм,... ° Непосредни утицај – пословни односи, класе, слојеви,... Класе – категорије друштва које се разликују по мои и имовини

° Горња класа ° Средња класа ° Радника класа

Слојеви – постоје унутар класа и разликују се по положају

Интеграција у друштвену заједницу

овек је изразито социјално друштво. Смисао социјализације је припрема за друштвени живот. Друштвена стратификација Подела, разврставање становништва на делове (страте), на основу старости, образовања, занимања,

националности, класе,... Везаност за групе – групна припадност Врсте националне орјентације (везаности, свести):

° Националистика орјентација -нациста – волим своје, мрзим друге ° Национална орјентација -националиста – волим своје, не мрзим друге ° Интернационална орјентација -интернационалиста – волим и своје и друге подједнако

Утицај друштва на линост: ° Концепт базине структуре линости – за формирање линости најважнији наин подизања деце ° Уење о социјалном карактеру: Фром

° индивидуални карактер линости – особине по којима се људи разликују ° социјални карактер линости – заједнике особине ланова неког друштва Лини и социјални идентитет Идентитет – свест да смо у разлиитим ситуацијама иста линост

·      Физико ЈА – свест о физиком изгледу

·      Психолошко ЈА – свест о психиким особинама (црте линости и ставови)

·      Идеално ЈА – жељене особине

Зрела линост

Крајњи степен развоја линости – зрела линост. Фактори зрелости:

·         Развијеност психиких функција

·         Унутрашња интегрисаност линости – повезаност и усклаеност наслеених и стеених особина

·       Интегрисаност у друштво дефинишу три врсте зрелости:

·         Интелектуална зрелост

·         Емоционална зрелост

·       Социјална зрелост кроз показатеље зрелости:

·         Однос према стварности – заинтересованост, објективност, одсуство предрасуда,...

·         Однос према себи – прихватање себе, тежња за развојем, самоконтрола,...

·       Однос према другима – поштовање других, морални односи, норме понашања,... Релативна зрелост – објективност у односу на стварност, реалистиност према себи, осетљивост за друге.

ТЕОРИЈЕ ЛИНОСТИ

Разматра проблеме структуре, динамике и развоја линости. Врсте теорија линости:

·      Психодинамика теорија – линост је динамики, активан систем

·      Бихевиористика теорија – линост се манифестује кроз понашање које се развија уењем

·      Теорија црта – линост се манифестује кроз црте линости

·      Социјална теорија линости – посматрају развој линости под утицајем друштва

·      Хуманистика теорија – схватање овека као сложеном, позитивно орјентисаном биу

Теорије које наглашавају биолошке основе линости Фројдова психоаналитика теорија линости Фројд

Психики живот ине две компоненте (ледени брег):

• Свесна (мања „видљива“ компонента)

·       Несвесна (веа „невидљива“ компонента) Динамика линости се исказује кроз покретаке снаге:

·       • Инстикт живота – циљ је одржање јединке и врсте (енергија одржања – либидо, последица сексуалног нагона)

·       Инстикт смрти – разараки, деструктивни нагон умртвљавања, враања у стање мировања Структура линости:

      • ИД (оно) – Инстикти који теже задовољењу циљева одмах и по сваку цену. Ограниени су условима и околностима.
      • ЕГО (ја) – Настоји да задовољи захтеве ИДа у складу са ограниењима СУПЕР ЕГА
      • СУПЕР ЕГО (над ја) – усвојене моралне и друштвене норме као регулатори понашања. Спреава извршење захтева ИД-а.

Уравнотежена линост подразумева склад ида, ега и суперега ! Сукоб ида, ега и суперега доводи до поремееног понашања линости ! Развој линости: За формирање линости најважније рано детињство (до 5. године): Дете је отац ћовека !

Бихевиористико схватање линости

Бихевиористика теорија је ситуациона теорија која наглашава зависност понашања од ситуације. Проблем развоја линости се разматра кроз проблем уења. Милер-Долардова теорија линости Милер, Долард Уењем се уз одреену С драж (стимуланс), везује одреени Р одговор (реакција).

Стабилне везе измеу С дражи и Р одговора доводе до трајних наина понашања – навике. Линост се описује навикама.

Скинерова теорија линости Скинер Узрок стицања понашања је инструментално уење. Ако слуајни облик понашања доведе до корисног ефекта, он је задржан – науен.

Ако слуајни облик понашања доведе до штетног ефекта, он се не понавља – није науен.

Теорије линости које истиу посебност и изузетност овека Олпортова теорија црта – персоналистика теорија Олпорт

·       Динамика линости: Олпорт тврди да Фројдова теорија не важи за понашање нормалног овека ! Настанак функционалне аутономије мотива је у супротности са ИД-ом као скупом неколико биолошких инстиката.

·       Структура линости: Линост је организација трајних општих особина – црта линости. Олпарт тврди да су црте линости индивидуалне за сваког појединца ! (персоналистика теорија)

Фромова социјална теорија линости Фром

овек има животињске и људске особине и потребе. Људска потреба – потреба за стварањем (овек није само створ природе, ве и креатор) Понашање људи је компромис измеу суштинских људских тежњи и захтева друштва ! Отуеност од људске природе је последица утицаја друштва. Вредност овека није у људским квалитетима, ве у његовој продајној цени (колико поседује и колико може да заради).

Хуманистике теорије линости

Теорије код којих је наглашена самоактуализација (самоостварење). овек настоји да оствари све могуности које поседује као људско бие (мисли и ствара).

Масловљева теорија линости Маслов

овек нема равих својстава ! Рава својства настају у равим условима (онемогуују испуњење позитивних потреба). Масловљеве групе потреба (хијерархија мотива):

1.    Физиолошке потребе

2.    Потреба за сигурношу и редом

3.    Потреба за припадношу и љубави

4.    Потреба за самопоштовањем и поштовањем од стране других

5.    Потреба за самоактуализацијом (самоостварењеам – искоришење сопствених могуности)

ПРОМЕНЕ И ПОРЕМЕАЈИ ДУШЕВНОГ ЖИВОТА И ПОНАШАЊА

Измењена стања свести

Будно стање свести – постоји трајни ток свести, који подразумева непрекидну активност мождане коре. Измењено стање свести – спавање, хипноза, медитација,...

Спавање и сан

Два стања свести у току спавања (на основу електриних таласа у можданој кори):

·       РЕМ фаза (Рапид Еyе Мовемент)

·                    – електро таласи и активност коре слини будном стању, постоје снови.

·      НРЕМ фаза

– електро таласи и активност коре разлиити од будног стања, нема снова. Фројдово тумаење снова:

1.    Снови представљају испуњење жеља (које намее ИД)

2.    Снови увају спавање (откривени сањамо снег)

Хипноза Хипноза је екстремни вид сугестије – промена мишљења под дејством туег саопштења. Хипнотико стање је стање слино сну у коме хипнотисана особа потпада под пуни утицај хипнотизера.

Дрога и дејство дроге

Дрога је хемијско средство које утие на физиолошке и психике процесе. (Сви лекови су дроге, али све дроге нису лекови) Психоактивна дрога – дрога која дејством на нервни систем, утие на психике процесе. Врсте дрога:

·      Стимулативне дроге – стимулатори: кафа, ај, никотин, ред бул, гуарана,...

·      Депресантне дроге – дроге за смирење (смањују узнемиреност и бол):

    • ° Аналгетици: аспирин, аналгин,... ° Опијати (наркотици): опијум(мак), морфијум(мак), хероин(мак), алкохол, марихуана, хашиш,...

·      Халуциногене дроге – изазивају халуцинације (психоделине дроге): ЛСД, мескалин,...

Наркоманија – болест психике и физике зависности од узимања дроге.

Парапсихолошке појаве Парапсихологија – непризната ненауна психологија Врсте парапсихолошких појава:

  1. Појаве екстрасензорне перцепције (ЕСП) – опажање без коришења ула. ° Телепатија – преношење мисли ° Видовитост – опажање на даљину ° Пророанство – предвиање будуности
  2. Психокинезике појаве – утицај мисли на физике активности (померање предмета мислима,...)

ПОРЕМЕАЈИ ПОНАШАЊА

Прилагоено понашање – усклаеност властитих и развојних потреба са захтевима средине Врсте неусклаеног понашања:

• Агресивност и анксиозност

° Агресивност – последица неуспеха задовољења одреених мотива. (Реакција на тренутни неуспех.)

° Анксиозност – када неуспех доведе до несигурности. (Реакција на трајни неуспех.)

    • Алијенција и аномија
    • ° Алијенција (отуење) – губитак воље за животом (за стварањем, развијањем,...), усамљеност,... ° Аномија (равнодушност) – виши степен алијенције: губи се и интересовање за друштвена збивања
  • Деликвенција – кршење друштвених норми за које су прописане законске казне (крае, провале, насиље,...)

Деликвенти – Омладина, поиниоци деликата (из сиромашних средина или емоционално незреле особе)

Узроци деликвенције: ° Социјални узроци -сиромаштво ° Психолошки узроци – емоционална незрелост, смањена интелигенција, протест,...

·      Алкохолизам Алкохол – најраспрострањенија психоактивна депресантна дрога ! Алкохолизам – континуирано узимање веих колиина алкохола. Узроци алкохолизма: социјални и психолошки.

·      Наркоманија – психика или физика зависност од дроге (не само од наркотика – опијата)

ПОРЕМЕАЈИ ДУШЕВНОГ ЖИВОТА

Нормално и ненормално понашање Два критеријума за дефинисање нормалности тј. ненормалности:

·      Ненормално – одступање од понашања веине

  • Ненормално – одсуство одреених „нормалних“ особина: ° Емоционална стабилност ° Развијеност интелигенције ° Реалистиност у оцени себе и других ° Одсуство агресивности и анксиозности ° Воља за животом (одсуство алијенције и

анемије)

Психике тешкое и поремеаји

Поремеај понашања – трајно ненормално и бескорисно понашање (неприлагоеност) Две врсте менталних поремеаја:

·         Лакши душевни поремеаји – неурозе

·         Тежи душевни поремеаји (душевне болести) – психозе

Неурозе – блага неприлагоеност (тренутна, краткотрајна) Неуроза – блажи душевни поремеај у виду смањене способности прилагоавања ситуацијама и људима. Неуроза се манифестује кроз:

·         Несигурност

·         Нереално, неадекватно понашање

• Ненормално понашање Врсте неуроза:

·      Фобија – нерационалан страх (клаустофобија, агорафобија)

·      Анксиозна неуроза – јак напад неодрееног страха који есто води у депресију.

·      Опсесивно-компулсивна неуроза – опседнутост идејом или неком активношу

  • Хистерија – неуроза код које се тешко психико стање манифестује тренутним привидним физиким оштеењима (одузетост, губитак слуха, губитак вида,...)
  • Хипохондрија – претерана брига за сопственим здрављем

Психозе – тежа неприлагоеност (трајна) Психоза – тежи душевни поремеај са прекидом контакта са стварношу (илузије, халуцинације,...) Врсте психоза:

·      Органске психозе – узрок су органске промене (болест, повреда, старост,...)

  • Функционалне психозе – бег од стварности као одбрамбени механизам од трајне неприлагоености, нерешивог трајног конфликта или фрустрације,...

Врсте функционалних психоза:

° Шизофренија (цепање разума) – пуна неспособност оцене реалности (тешки поремеаји когнитивних ф-ја) ° Параноја – трајна суманута уверења о властитој велиини (умишљање прогона и претњи) ° Афективни поремеај (манијакално депресивна психоза) – смењују се маније и депресије

Узроци душевних обољења (психоза):

  • Наследне предиспозиције
  • Доживљаји из детињства (несвесни нагони)
  • Снажан душевни потрес (стрес, шок)

Психопатија

Психопатија је карактерни поремеај понашања појединца (психопате) који се обино задовољава на штету других. (алкохолиар, наркоман, силеџија, садиста, пироман,...)

Узрок психопатије је најеше лоша социјализација појединца.

Спреавање и леење психиких поремеаја

Спреавање психиких поремеаја

  • Примарна превенција – спреавање нежељене појаве, узрока поремеаја
  • Секундарна превенција – укљуивање излеене особе у друштвене токове, ресоцијализација
  • Ментална хигијена – здраво детињство, помо у одлукама, избегавање сукоба, развијање толеранције,реална слика о себи, посао без стреса,...

Леење психиких поремеаја

• Физиолошко леење – леење физиким и хемијским средствима (лековима)

• Психолошко леење – леење психолошким средствима: болесник мења схватања и однос према другима Психотерапија – психолошке интервенције у циљу савлаивања душевних поремеаја. Психотерапијски поступци:

·      Саветовање, дијалог – постизање свести болесника о потиснутим конфликтима који су узрок психиких тегоба.

·      Психоанализа -откривање и отклањање извора психиких тегоба, а не последица !

·      Недирективна терапија – болесник властитим напорима долази до реалне слике о себи и стварности

·      Бихевиорални приступ – отклонити раво понашање и „науити“ ново здраво понашање

·      Групна терапија – успешно отклања поремеај односа са другима

ОСОБА У СОЦИЈАЛНОЈ ИНТЕРАКЦИЈИ

КОМУНИКАЦИЈА

Комуникација – пренос порука путем знакова. Врсте комуникационих знакова:

• Намерно саопштени знаци – симболи

·       Спонтано саопштени знаци – сигнали (експресивни симболи) Најразвијенуји облик комуникације, као социјалне интеракције, је говор. Врсте комуникација

·       • Вербална комуникација – коришењем реи (усмена и писмена)

·       Невербална комуникација – без реи (фацијална експресија – израз лица) Карактеристике вербалне комуникације:

·         Симболика

·     Само код овека

·     Интезивна код сваког појединца

·         Средство развоја појединца и друштва

·       Неограниена могуност комбиновања знакова (изражавања) Језик – најизграенији систем изражавања и неопходно средство мишљења Фазе комуникационог процеса:

1.       Кодирање (врши предајник поруке)

2.       Пренос (путем комуникационих канала)

3. Декодирање (врши пријемник поруке) Комуникација је успешна ако постоји сагласност у кодирању и декодирању пренете поруке !

Извори неспоразума при комуникацији

·      Денотативно знаење – право знаење, исто за све

·      Конотативно знаење – додатно знаење, зависи од тумаења (слобода, демократија,...)

·      Сметње код даваоца комуникације – није добро формулисано

·      Сметње код примаоца комуникације – није добро протумаено

Масовне комуникације

Комуникације које допиру до великог броја особа и преносе се средствима масовних комуникација (мас медији). Мас медији: штампа, радио, филм, телевизија,... Преко мас медија власт остварује утицај на граане.

ЖИВОТ У ГРУПИ

Група у ужем смислу – структурирана група (сваки лан има своје место и своју улогу у групи). Група у ширем смислу – неструктурирана група (ланови имају заједники циљ: покрет, гомила, мноштво, публика).

Врсте група:

  • Мале групе – групе са ограниеним бројем ланова, обино структурирана група. Група се сматра малом док је могу уестали непосредан контакт (до 50 ланова).
  • Велике групе – групе са много или неограниено много ланова, могу бити структуриране (организације) или неструктуриране

a.    о Примарне групе – мале групе са јаким емоционалним везама (породица, пријатељи,...)

b.    о Референтне групе – групе које знаајно утиу на понашање ланова (група као узор понашања тј. пореења)

  • Формалне групе – група са прописаним местом и улогом сваког лана (производни погон).
  • Неформалне групе – група са заједниким циљем, потребом, интересовањем,...(пријатељска група)

° Клика – неформална група дела ланова (подгрупа) у оквиру неке групе са супротним интересима од интереса матине групе

a.    о Припадника – своја група – ланови се поистовеују, идентификују са групом

b.    о Неприпадника – туа група – групе којима не припадамо

Три важне мале групе (за развој линости !):

·      Породица – мала, примарна, неформална, припадника група Ужа породица (родитељи и деца) је најважнија примарна група. Три најзнаајније функције породице: репродукциона, васпитна (социјализација), економска ф-ја.

·      Вршњака пријатељска група – мала, референтна, неформална, припадника група Функција вршњаке групе: развија социјалну зрелост линости.

·      Школско одељење – мала, референтна, формална и неформална, припадника група Функција одељења: васпитно-образовна ф-ја, социјални развој,...

Формирање група

Настанак и развој група:

1.       Намерни настанак – предузее

2.       Спонтани настанак – пријатељи

Важност ланства у групи:

1. ланство служи као средство за испуњење неког циља (радници, фудбалери,...) намерни настанак

2. ланство је циљ постојања групе (породица, пријатељи,...) спонтани настанак Процес развоја:

1.       Упознавање ланова

2.       Интеракција меу лановима (комуникација)

3.       Утвривање односа (поретка) у групи

4.       Остварење групних циљева

Групне норме – карактеристина и прихваена понашања ланова групе важна за остварење групног циља. У формалним групама групне норме су прописане.

Односи у групи

Групна структура – стабилни трајни меу лини односи у групи. Врсте групне структуре:

·         Структура задатака – обзиром на послове које поједини ланови обављају (дефинише улогу лана у групи)

·      Структура мои – обзиром на доношење одлука (дефинише положај лана у групи)

·      Комуникациона структура – обзиром на правац и обим размењених информација

·         Афективна или социометријска структура – обзиром на социјалне и емоционалне односе у групи

Структура мои и типови мои: Типови мои се дефинишу на основу извора мои:

1.       Мо награивања

2.    Мо присиле (кажњавања)

3.    Легитимна мо – прописана или по неписаном општеприхваеном правилу

4.       Референтна мо – има је референтни лан на основу угледа, ауторитета, способности,...

5. Струњака мо – „моан“ лан има знања и вештине потребне за остварење групног циља. Руковоење групом Део структуре мои –воа. У формалној групи воа је прописан (руководилац). У неформалној групи воа је најутицајнији, најповерљивији лан. Функције вое:

• Функција управљања – управљање и подстицање извршења групног задатка, додела улога лановима,...

• Функција старања о лановима – добри односи меу лановима, задовољство појединих ланова,... Наини руковоења:

·         Аутократско руковоење – воа све решава сам, одлуује о свему, преузима одговорност,...

·      Демократско руковоење – ланови уествују у одлукама, подела одговорности, воа је координатор,...

ГРУПНИ ПРОЦЕСИ

Групни процеси подразумевају активност групе на остварењу групног циља – динамика групе.

• Упоредна (паралелна) активност групе – сваки лан има свој посао – подела рада

• Заједника активност групе – више ланова заједно уествује у активности – нема поделе рада Сарадња и такмиење Сарадња се јавља када остварење и властитог и групног циља зависи од свих ланова групе. (увек корисна) Такмићење се јавља када циљ може да постигне само једна особа.(може бити корисно (мотив више)) Групни процес обино садржи и сарадњу и такмиење ланова. Успешност групе Успешна група (колектив):

1. Остварени групни циљеви – ефикасна група

2. ланови групе задовољни ! Колектив је ефикасна група задовољних ланова ! Групно решавање проблема има и позитивне и негативне стране.

Групна дискусија увек позитивна.

ЉУДУ У МАСИ Масовно понашање Маса – веи број појединаца повезан истим циљем са масовним понашањем. – нестриктирирана група ! Масовно понашање: велика емоционалност, сугестибилност, хомогеност (хомогена емоционална сугестибилност) Масовна скупина – маса окупљена на ограниеном простору:

·      Публика – најмање изражено масовно понашање – највеа индивидуалност ланова. Привремена, пасивна, рецептивна неструктурирана група са слиним циљем: задовољење интересовања Пасивна публика се може претворити у активну (агресивну) групу – навијаи.

·      Мноштво – масовно понашање уз задржану индивидуалност ланова (прелаз измеу публике и гомиле) Масовна скупина или неокупљени појединци са карактеристикама масе. Активна неструктурирана група – демонстранти на митингу Мноштво је есто и експресивна маса – маса која изражава емоционално засиене ставове.

·      Гомила – највише изражено масовно понашање, индивидуалност ланова скоро да непостоји –права маса ! Најактивнија и најемоционалнија неструктуирана група – лин група, људи у пожару,... Врсте гомила:

° Агресивна гомила – губитак рационалне контроле властитог понашања, задовољство у рушењу и

уништавању, исказивање потиснутих мотива, интезивност предрасуда,... ° лин – агресија и насиље под утицајем предрасуда ° погром – насиље над веим бројем ланова неке (етнике) групе (холокауст, геноцид,...)

° Гомила у паници – губитак рационалне контроле властитог понашања, опседнутост бригом за себе, безобзирност према другима, паника услед сазнања да се не могу сви спасити, збуњеност, узнемиреност, страх, безглаво бежање,...

° пожар у затвореном простору

Социјални покрети

Социјални покрет – колективно настојање да се покрену и остваре одреене друштвене промене. Социјални покрет је неструктурирана, релативно трајна група са јасно одрееним циљем. Социјални покрет се структурирањем претвара у организацију – еколошки покрет постаје политика партија. Врсте покрета према намерама:

  • Аквизитивни социјални покрет – има циљ да постигне нешто што део популације нема, а жели да оствари. (покрет за ослобоење, равноправност,...) (аквизиција=постизање, достизање,...)
  • Агресивни социјални покрет – против припадника друге вере, националности (расистики покрет, националистики покрет,...)

Три најзнаајнија социјална покрета XX века:

·      Еколошки покрет – последица свести о уништењу природе, борба за оување природе,...

·      Феминистики покрет – борба против дискриминације жена и за њихову друштвену равноправност

·      Мировни покрет – борба за оување мира и обуставе свих ратова, разоружавање, смањење и уништење атомског наоружања,...

ПСИХО РЕНИК:

ПСИХА

= ИНТЕЛЕКТ + ЕМОЦИЈЕ

ИНТЕЛЕКТ

= ОПАЖАЊЕ, УЕЊЕ, ПАМЕЊЕ, МИШЉЕЊЕ

КОГНИТИВНО

= САЗНАЈНО

КОНАТИВНО

= ВОЉНО

МОТИВ

= (стеена) ПОТРЕБА

ИНСТИКТ

= (уроена) ПОТРЕБА

РАЗВОЈ

= НАСЛЕЕ + ИСКУСТВО

ИСКУСТВО

= АКТИВНОСТ + СРЕДИНА

(активност =уење)

ДИСПОЗИЦИЈА

= ТРАЈНА ПРЕТПОСТАВКА

ЛИНОСТ

= ОСОБИНЕ => ПОНАШАЊЕ

ЦРТЕ ЛИНОСТИ

= ТЕМПЕРАМЕНТ + КАРАКТЕР + СПОСОБНОСТ

ПСИХИКА СПОСОБНОСТ

= ИНТЕЛИГЕНЦИЈА