На бази текста "Испит за лиценцу претходна провера знања из предмета Психологија; Др Никола Рот, Др Славољуб Радоњић; Приредио: Проф. Милош Васиљевић, дипл. инг ел." и на бази књиге Др Никола Рот , Славољуб Радоњић "Психологија за други разред гимназије"" ЕМОЦИЈЕ Унутрашњи доживљај спољашње реалности ! Емоције се састоје од три појаве (промене): 1. Физиолошке промене (пулс, притисак, дисање,адреналин,...) 2. Промене понашања (мимика, покрети, гестови, дрхтање,...) 3. Унутрашњи доживљај емоције – субјективни доживљај Осе�ање – стање пријатности или непријатности Емоција – доживљаји: радост, туга, страх,... Афекат – нагла, јака емоција са бурним током: страх, бес, велика радост,... Расположење – мање интезивно дуготрајно емоционално стање Сентимент – трајна структура у нервном систему: мржња, љубав,... (под одре�еним условима јавља се осе�ање) Схватање емоција Класи�но схватање: опажај > емоција > телесне промене Ј Џемс-Лангеова теорија: опажај > телесне промене > емоција Когнитивна теорија (Шахтер: ињекција адреналина): Нема емоције без сазнајне компоненте ! Сложене (мешане) емоције: страхопоштовање, прекор, сажаљење, кајање, дивљење,... Развој емоција код деце Развој емоција зависи од: · насле�а (Алберт се плаши буке) Вотсон-Рајнеров експеримент 1920. · у�ења (Алберт се плаши белог миша) · искуства (Алберт се плаши беле боје) Развој емоција код деце је хронолошки увек исти: узбу�ење, незадовољство, задовољство,страх, љубав... Де�ије емоције су интезивне и краткотрајне. Развој емоција код адолесцената Адолесценција – период најве�их и најбржих промена �овека (10. – 20.год) и гра�ење ли�ног идентитета. Рани адолесцент (10-15.) је према родитељима и школи бунтовник, а према друштву конформиста (заступа ставове). Морална осе�ања Морална радња се не врши из осе�ања, ве� из дужности (поштовање моралних принципа)! Кант Етика бриге: (Етика – наука о моралу, ети�ки=морално) · Просоцијално понашање – дела корисна другима · Алтруисти�ко понашање – дела корисна другима без о�екивања користи за себе Емпатија (саосе�ање, помагање другима у невољи) је уро�ена и поти�е из родитељског инстинкта. Мек Дугал XX Три стадијума моралног понашања (развој морала): Колберг XX 1. Дете се бори за награде, избегава казне, 2. �овек се бори за социјално одобравање, избегава социјалну осуду 3. �овек поштује тако изгра�ене моралне принципе без обзира на казне, награде, социјално одобравање или осуду ! Естетска осе�ања – опажање лепоте дела, а не садржаја. Уметни�ка лепота – лепо приказивање лепих или ружних ствари (естетски лепа слика ружне жене и ружна слика лепе жене) Ме�ули�на наклоност (и ненаклоност) Наклоност је позитиван однос према некој особи и има три компоненте: 1. Когнитивни део – сазнање о позитивним особинама те особе 2. Конативни део – позитивни вољни поступци према тој особи 3. Емоционални део – позитивна осеşања према тој особи Фактори наклоности: 1. Сли�ност 2. Темперамент -црте ли�ности 3. Њена оцена о нама 4. Остварење намера и циљева према њој Љубав Љубав је виши стадијум наклоности као: · Тренутно емоционално стање (као интезивно лепо осе�ање) · Трајно емоционално стање (као сентимент – под одре�еним условима јавља се осе�ање) Врсте љубави: · Родитељска · Пријатељска · Романти�на (према особи супротног пола уз сексуалну жељу) Зна�ај емоција за ментално здравље Свака органска болест има психолошко порекло ! Траума Траума је преплављеност снажним дражима које изазива непријатно психи�ко стање ! Посттрауматски пореме�ај: 1. Стресни посттрауматски пореме�ај – ситуације сли�не преживљеној трауми изазивају стрес. 2. Општа посттрауматска отупљеност – губитак интересовања за дешавања, оту�еност, неспособност,... Стрес Стрес је реакција организма на захтев за новим прилаго�авањем. (Интелигенција је способност превазилажења стреса) Сели · Стресор – стресна ситуација која захтева ново прилаго�авање · Стрес – реакција на стресну ситуацију Стресор може бити: · Физи�ке природе – повреде, болест, хладно�а,... · Психолошке природе – снажне емоције (и позитивне и негативне), претеран рад, бука,... Адаптациони синдром Адаптациони синдром -одбрамбени процеси организма изазвани стресорима, одвија се у три фазе: 1. Узбуна, аларм изазван стресором 2. Отпор стресору 3. Слом, ако отпор не потисне дејство стресора Психосоматске последице стреса: притисак, ше�ер, �ир, инфаркт,... Анксиозност Анксиозност је стрепња, унутрашњи страх, „неоправдан“ страх (изазван условном дражи). Врсте страха: · Реалан страх · Неуротски страх (ирационалан, претеран страх) · Анксиозност (страх који нема извор у спољашњој ситуацији – унутрашњи страх) Врсте анксиозности: · Слободно лебде�а анксиозност – плашљиво иш�екивање карактеристи�но за анксиозне ли�ности · Фобије – анксиозност везана за спољашњи објекат (последица емоционалног условљавања) · Пани�ни анксиозни напад – изненадни снажан напад страха без спољашњих разлога · Телесна анксиозност – хрони�ни, дуготрајни симптоми (сметње, тешко�е,...) Психосоматска обољења – обољења изазвана психи�ким узроцима, пореме�аји ! МОТИВ (МОТИВ = СТЕ�ЕНА ПОТРЕБА, Инстикт – уро�ена потреба) Мотив – сте�ена потреба која покре�е активност. (Ужи појмови: потреба, нагон, жеља, тежња, намера). Потреба је недостатак. • Органска (физиолошка) потреба – физи�ки недостатак у организму. • Психолошка потреба – психолошки недостатак. Нагон је свесно доживљена потреба (глад, же�, секс). Жеља је потреба са јасном представом циља који задовољава потребу. Тежња је потреба са неодре�еним циљом задовољења. Неодре�ени мотив. Намера је одлука. Подразумева постојање мотива, прихватање мотива, постављен циљ. • Хомеостазни (физиолошки) мотиви -НИЖИ МОТИВИ Уро�ени мотиви који по�ивају на органским (физиолошким) потребама (глад, же�, секс, кисеоник, сан, пражњења,...) • Органски недостаци • Органски вишкови Хомеостаза је телесна равнотежа изме�у потребног и постоје�ег (вода у организму). Карактеристике хомеостазних мотива (Мотивациони хомеостазни циклус): 1. Непријатно дражење, напетост (же�) 2. Покретање активности (тражимо воду) 3. Вра�ање у равнотежу, елиминисање напетости (пијемо воду) 4. Пријатна драж као последица отклањања непријатне дражи Сексуални мотив Органски (физиолошки) мотив повезан са емоцијом љубави. Еволуција сексуалног нагона: 1. Нагон продужења врсте 2. Нагон контролисан хормонима 3. Нагон контролисан сексуалним дражима (визуелне, тактилне (непосредним контактом), слушне) Родитељски мотив Матерински мотив ја�и од глади и же�и. Родитељски мотив развија снажно осе�ање љубави, нежности и бриге. • Нехомеостазни (емоциони) мотиви -ВИШИ МОТИВИ Емоције са мотивационим карактером, активност, �улна стимулација, радозналост,... Карактеристике нехомеостазних мотива: 1. Нема доживљаја непријатности, 2. Покретање активности у циљу нове стимулације (пове�ање дражења), 3. Пријатност није последица отклањања непријатности Мотиви интелектуалног рада (у�ења) · Унутрашњи мотиви – происти�у из садржаја у�ења · Спољашњи мотиви – економски, успех, истицање,... (не происти�у из садржаја у�ења) Пријатност као пократа� активности – ХЕДОНИСТИ�КА мотивација Основни мотив �овекове делатности је сопствена корист (утилитаризам) и задовољство (хедонизам) ! Фројд Ли�ни мотиви Мотиви који пове�авају вредност сопственог ЈА. · Пове�ање сопствене вредности у сопственим о�има – самопотвр�ивање, афирмација, ли�ни развој,... · Пове�ање сопствене вредности у о�има других – поштовање, углед, бољи, славан, мо� над другима. Мотив постигну�а Тежња да се постигне нешто „вредно“. То је ли�ни мотив који има друштвени зна�ај. Друштвени мотив Мотиви који захтевају везе са другим људима. · Позитивни – сарадња, помо�, упознавање, зближавање,... · Негативни – агресивност, себи�ност, непријатељство,... Агресивност Тежња за наношењем штете, повреде или уништењем. Агресивност је уро�ена. Лоренц Агресивност као: · самостални мотив (напад) · реакција на фрустрацију (одбрана) Стицање мотива и функционална аутономија мотива Социолизација мотива – промена на�ина задовољења мотива под утицајем друштва. Функционално аутономан мотив – мотив као средство за постизање циља постаје циљ сам за себе (баба се шминка, морнар плови, �овек не�е у пензију). Хијерархија мотива (по зна�ају) Маслов 1. Физиолошке потребе 2. Потребе за сигурнош�у 3. Потреба за љубављу 4. Потреба да нас цене (и да се самоценимо) 5. Потреба за самоостварењем (развијање сопствених потенцијала – �овек мора да буде оно што може !). Више потребе се јављају када су ниже потребе задовољене ! СТАВОВИ, ИНТЕРЕСОВАЊА, ВРЕДНОСТИ СТАВОВИ Став – изразито позитиван или негативан однос према не�ему. Став може бити ли�ни или друштвени (социјални). Три карактеристике ставова: 1. Директивни (за и против) и динами�ки (подсти�у дејство) карактер 2. Став интегрише когнитивну (сазнајну), емоционалну и конативну (вољну) менталну функцију 1. Став је сте�ена диспозиција (трајна претпоставка) формирана на основу искуства Фактори који ути�у на формирање ставова: 1. Група којој појединац припада 2. Особине ли�ности и њени мотиви (потребе) 2. Информисаност Одржавање ставова зависи од функционалног карактера става (ставом остварујемо неки циљ). Мењање ставова зависи од сталности фактора формирања ставова. Деловање ставова: позитивно деловање на активности које су у складу са сопственим ставовима и обрнуто. Конформизам – заступање ставова групе којој припадамо. • Практи�но конформирање –став групе разли�ит од ли�ног става · Потпуно конформирање – став групе се поклапа са ли�ним ставом Предрасуде – ставови који нису засновани на �ињеницама. · • Позитивне предрасуде · Негативне предрасуде (етни�ке, расне, верске предрасуде,...) Борба против предрасуда: · закон против испољавања предрасуда · информисање о неоправданости предрасуда · систематско васпитање против предрасуда Интересовања – спремност за бављење активностима и задовољство у томе (заинтересован = спреман) Страст – веома интензивна интересовања (која заокупљају) Хоби – непрофесионална интересовања у слободно време Вредности – посебно важан, позитиван и трајан однос према не�ему (обухвата више ставова). · Персоналне вредности – важне за појединца · Социјалне (друштвене) вредности – важне за друштво Формирање интересовања и вредности: Врши се кроз развој од детета, преко адолесцента, до зреле ли�ности са изгра�еним интересовањима и вредностима. Пропаганда – саопштење којима се настоји измена ту�их ставова. Два принципа успешне пропаганде: • Приву�и пажњу на пропагандну поруку • Изазвати мотивисаност за прихватање пропагандне поруке (пропагандни објекат се повезује са неким допадљивим мотивом) Гласине – намерно конструисане нета�не тврдње које се лако и брзо шире (могу бити и спонтане) Намерне гласине су важно оружје психолошког рата.(Изазивају психолошку слабост, незадовољство, неповерење,.) Јавно мњење – ставови становништва о друштвеним питањима. (Формира се масмедијима !) ФРУСТРАЦИЈЕ И КОНФЛИКТИ Немогу�ност задовољавања својих мотива (потреба). Фрустрација – сукоб мотива и препреке. Мотив се (�ак ни дуготрајним напором) не може задовољити због спољашње препреке ! Конфликт – сукоб два мотива. Мотив се не може задовољити јер се један мотив супротставља другом ! Извори фрустрација: 1. Физи�ка препрека 2. Социјалне, друштвене препреке (други људи) 3. Сопствена препрека (неспособност, кукави�лук, недостатак самопоуздања...) Врсте конфликата:
Реакције на фрустрације и конфликте: 1. Пове�ање позитивних напора – реалисти�ка реаговања ° Пове�ање напора ° Промена приступа (дирекције) ° Промена циља ° Агресивно понашање -као последица дуготрајне и упорне фрустрације (може до�и до премештања агресије на други циљ !) 2. Одбрамбени механизам – мање реалисти�ка реаговања �овеково ЈА се брани од спољашњих опасности и од сопствених жеља. Несвесна реакција на фрустрације и конфликте у циљу обезбе�ивања самопоштовања или поштовања. ° Рационализација – одбрана новим на�ином понашања у које верује и оправдава Врсте рационализације: ‹ Кисело грож�е (умањити зна�ај (вредном) недостижном циљу) ‹ Сладак лимун (уве�ати зна�ај (неважном) лако достижном циљу) ° Идентификација – ли�ни неуспех се ублажује идентификовањем са другом особом или групом (данас нико није положио испит !) ° Пројекција – лажно приписивање сопствених жеља (немам успеха код девојака, па уображавам да ме девојке прогоне) ° Потискивање – одбрана од недозвољених жеља које нису у складу са властитим системом вредности. ° Реакциона формација – потискивање + супротно понашање (улизивање, шлихтање) ° Регресија – понашање карактеристи�но за ранији узраст ° Сублимација – негативна енергија усмерена на социјално прихватљиве активности (агресивни спортста) ° Негирање или одрицање – психи�ка одбрана одбацивања, непризнавања опасности(бег од реалности) ЛИ�НОСТ Ли�ност – целокупност понашања неке особе, тј. систем особина који одре�ује на�ин понашања. Особине ли�ности – персоналне диспозиције (трајне претпоставке) у на�ину понашања. Ли�ност је систем диспозиција понашања који одре�ује понашање. (???!!!???) Проблеми које проу�ава психологија ли�ности: 1. Структура ли�ности (састав и ме�усобне везе особина) 2. Динамика ли�ности (покрета� активности = мотив (потребе)) 3. Развој ли�ности (насле�е, активност, средина) СТРУКТУРА ЛИ�НОСТИ Ли�ност је систем општих трајних особина – црте ли�ности Постоје три врсте црта ли�ности: 1. Црте темперамента – озна�авају на�ин деловања појединца. Како ? 2. Црте карактера – озна�авају разлоге деловања појединца. Зашто ? 3. Црте способности – озна�авају умешност деловања појединца. Колико добро ? (интелигенција) Ли�ност је потпуно одре�ена темпераментом, карактером и интелигенцијом ! Темперамент Темперамент је на�ин емоционалног реаговања на дражи и ситуације. Врсте темперамента – Хипократова класификација: 1. Колерик – колери�ки темперамент (брз и јак) 2. Сангвиник – сангвини�ки темперамент (брз, а слаб) 3. Меланхолик – меланхоли�ки темперамент (спор, а јак) 4. Флегматик – флегмати�ки темперамент (спор и слаб) Темперамент је ве�им делом насле�ен. Карактер Карактер је морална страна ли�ности исказана вољним (конативним) особинама. Врсте карактерних црта: 1. Опште карактерне црте – одлу�ност, упорност, храброст,... 2. Социјалне карактерне црте – толеранција, хуманост,... 3. Радне карактерне црте – марљивост, одговорност,... 4. Сопствене карактерне црте – скромност, самокрити�ност,... Карактер се ве�им делом сти�е искуством. Способности Способност је обдареност у разним областима деловања. Општа способност (за сналажење у новим ситуацијама) је интелигенција. Телесне особине као фактори ли�ности Телесне особине не ути�у на психи�ке особине, али свест о сопственом изгледу и реаговање других ути�е. Свест о себи �овек је нереалан у оценама властитих особина. Идентитет је наша свест да смо у разли�итим ситуацијама иста ли�ност. Свест о себи – идентитет зависи од оцене других о нама. Психолошки профил – психолошки тип Психолошки профил је на�ин приказивања ли�ности прегледним излагањем карактеристи�них црта ли�ности. До психолошког профила се долази факторском анализом: Типологија и типови ли�ности · Хипократова типологија (колерик, сангвиник, меланхолик, флегматик) Хипократ · Јунгова типологија: Јунг 1. Интровертне ли�ности (окренуте себи, унутрашњем свету) 2. Екстравертне ли�ности (окренуте другима, спољашњем свету) 3. Амбивертне ли�ности – мешани тип ли�ности (ве�ина људи !) Синдромни тип ли�ности Синдром – група особина која се код појединца јавља �есто и заједно • Синдром компулсивности – педантност, упорност, уредност • Синдром ауторитарности – пот�ињавање, поштовање, крутост, формализам, агресивност Модални тип ли�ности Модални тип ли�ности обухвата �еш�е особине ве�ег броја људи (нације, професије, класе, слоја,...). ДИНАМИКА ЛИ�НОСТИ Динамока ли�ности проу�ава покретање и усмеравање ли�ности и њених активности. • Уро�ене покрета�ке снаге – инстикти • Сте�ене покрета�ке снаге – мотиви Подстицај -објекти и ситуације који активирају покрета�ке снаге (новац,...) Воља и одлу�ивање Воља – доживљај способности избора мотива, циљева и на�ина остварења циљева. Делатност је систем вољних радњи. Одлука – доживљај прихватања одре�еног циља као сврхе и самог себе као узрока акције. Фазе процеса одлу�ивања: 1. Доживљај потребе и тешко�е испуњења циља 2. Свест о околностима, условима 3. Тражење могу�их решења и оцена предности и недостатака 4. Прихватање једног од могу�их решења РАЗВОЈ ЛИ�НОСТИ Постепене промене организма засноване на насле�у и искуству (активности и средини). • Филогенетски развој – развој врсте • Онтогенетски развој – развој појединца Развој у�ењем је делотворан тек након сазревања наследних особина ! Социјализација Социјализација – промена понашања (у�ење) деловањем социјалних фактора (контактима са другим особама). Социјализација омогу�ава: • развој ли�ности • укљу�ивање појединца у друштво �иниоци социјализације – фактори који ути�у на ток и резултате социјализације 1. Породица -има најве�и зна�ај у развоју ли�ности. Дете је отац ћовека ! Фројд 1. Школа -институција образовања и васпитања (формирање ставова, норми, вредности, ...) 2. Вршњаци -друговање је важно средство социјализације. Остали �иниоци социјализације: друштвене организације, масовни медији,... Извори социјализације · Култура – карактеристи�на схватања и норме понашања које се преносе из генерације у генерацију · Друштвени систем – развијеност и организација друштва ° Посредни утицај – породи�ни односи, школски програм,... ° Непосредни утицај – пословни односи, класе, слојеви,... Класе – категорије друштва које се разликују по мо�и и имовини ° Горња класа ° Средња класа ° Радни�ка класа Слојеви – постоје унутар класа и разликују се по положају Интеграција у друштвену заједницу �овек је изразито социјално друштво. Смисао социјализације је припрема за друштвени живот. Друштвена стратификација Подела, разврставање становништва на делове (страте), на основу старости, образовања, занимања, националности, класе,... Везаност за групе – групна припадност Врсте националне орјентације (везаности, свести): ° Националисти�ка орјентација -нациста – волим своје, мрзим друге ° Национална орјентација -националиста – волим своје, не мрзим друге ° Интернационална орјентација -интернационалиста – волим и своје и друге подједнако Утицај друштва на ли�ност: ° Концепт бази�не структуре ли�ности – за формирање ли�ности најважнији на�ин подизања деце ° У�ење о социјалном карактеру: Фром ° индивидуални карактер ли�ности – особине по којима се људи разликују ° социјални карактер ли�ности – заједни�ке особине �ланова неког друштва Ли�ни и социјални идентитет Идентитет – свест да смо у разли�итим ситуацијама иста ли�ност · Физи�ко ЈА – свест о физи�ком изгледу · Психолошко ЈА – свест о психи�ким особинама (црте ли�ности и ставови) · Идеално ЈА – жељене особине Зрела ли�ност Крајњи степен развоја ли�ности – зрела ли�ност. Фактори зрелости: · Развијеност психи�ких функција · Унутрашња интегрисаност ли�ности – повезаност и ускла�еност насле�ених и сте�ених особина · Интегрисаност у друштво дефинишу три врсте зрелости: · Интелектуална зрелост · Емоционална зрелост · Социјална зрелост кроз показатеље зрелости: · Однос према стварности – заинтересованост, објективност, одсуство предрасуда,... · Однос према себи – прихватање себе, тежња за развојем, самоконтрола,... · Однос према другима – поштовање других, морални односи, норме понашања,... Релативна зрелост – објективност у односу на стварност, реалисти�ност према себи, осетљивост за друге. ТЕОРИЈЕ ЛИ�НОСТИ Разматра проблеме структуре, динамике и развоја ли�ности. Врсте теорија ли�ности: · Психодинами�ка теорија – ли�ност је динами�ки, активан систем · Бихевиористи�ка теорија – ли�ност се манифестује кроз понашање које се развија у�ењем · Теорија црта – ли�ност се манифестује кроз црте ли�ности · Социјална теорија ли�ности – посматрају развој ли�ности под утицајем друштва · Хуманисти�ка теорија – схватање �овека као сложеном, позитивно орјентисаном би�у Теорије које наглашавају биолошке основе ли�ности Фројдова психоаналити�ка теорија ли�ности Фројд Психи�ки живот �ине две компоненте (ледени брег): • Свесна (мања „видљива“ компонента) · Несвесна (ве�а „невидљива“ компонента) Динамика ли�ности се исказује кроз покрета�ке снаге: · • Инстикт живота – циљ је одржање јединке и врсте (енергија одржања – либидо, последица сексуалног нагона) · Инстикт смрти – разара�ки, деструктивни нагон умртвљавања, вра�ања у стање мировања Структура ли�ности:
Уравнотежена ли�ност подразумева склад ида, ега и суперега ! Сукоб ида, ега и суперега доводи до пореме�еног понашања ли�ности ! Развој ли�ности: За формирање ли�ности најважније рано детињство (до 5. године): Дете је отац ћовека ! Бихевиористи�ко схватање ли�ности Бихевиористи�ка теорија је ситуациона теорија која наглашава зависност понашања од ситуације. Проблем развоја ли�ности се разматра кроз проблем у�ења. Милер-Долардова теорија ли�ности Милер, Долард У�ењем се уз одре�ену С драж (стимуланс), везује одре�ени Р одговор (реакција). Стабилне везе изме�у С дражи и Р одговора доводе до трајних на�ина понашања – навике. Ли�ност се описује навикама. Скинерова теорија ли�ности Скинер Узрок стицања понашања је инструментално у�ење. Ако слу�ајни облик понашања доведе до корисног ефекта, он је задржан – нау�ен. Ако слу�ајни облик понашања доведе до штетног ефекта, он се не понавља – није нау�ен. Теорије ли�ности које исти�у посебност и изузетност �овека Олпортова теорија црта – персоналисти�ка теорија Олпорт · Динамика ли�ности: Олпорт тврди да Фројдова теорија не важи за понашање нормалног �овека ! Настанак функционалне аутономије мотива је у супротности са ИД-ом као скупом неколико биолошких инстиката. · Структура ли�ности: Ли�ност је организација трајних општих особина – црта ли�ности. Олпарт тврди да су црте ли�ности индивидуалне за сваког појединца ! (персоналисти�ка теорија) Фромова социјална теорија ли�ности Фром �овек има животињске и људске особине и потребе. Људска потреба – потреба за стварањем (�овек није само створ природе, ве� и креатор) Понашање људи је компромис изме�у суштинских људских тежњи и захтева друштва ! Оту�еност од људске природе је последица утицаја друштва. Вредност �овека није у људским квалитетима, ве� у његовој продајној цени (колико поседује и колико може да заради). Хуманисти�ке теорије ли�ности Теорије код којих је наглашена самоактуализација (самоостварење). �овек настоји да оствари све могу�ности које поседује као људско би�е (мисли и ствара). Масловљева теорија ли�ности Маслов �овек нема р�авих својстава ! Р�ава својства настају у р�авим условима (онемогу�ују испуњење позитивних потреба). Масловљеве групе потреба (хијерархија мотива): 1. Физиолошке потребе 2. Потреба за сигурнош�у и редом 3. Потреба за припаднош�у и љубави 4. Потреба за самопоштовањем и поштовањем од стране других 5. Потреба за самоактуализацијом (самоостварењеам – искориш�ење сопствених могу�ности) ПРОМЕНЕ И ПОРЕМЕ�АЈИ ДУШЕВНОГ ЖИВОТА И ПОНАШАЊА Измењена стања свести Будно стање свести – постоји трајни ток свести, који подразумева непрекидну активност мождане коре. Измењено стање свести – спавање, хипноза, медитација,... Спавање и сан Два стања свести у току спавања (на основу електри�них таласа у можданој кори): · РЕМ фаза (Рапид Еyе Мовемент) · – електро таласи и активност коре сли�ни будном стању, постоје снови. · НРЕМ фаза – електро таласи и активност коре разли�ити од будног стања, нема снова. Фројдово тума�ење снова: 1. Снови представљају испуњење жеља (које наме�е ИД) 2. Снови �увају спавање (откривени сањамо снег) Хипноза Хипноза је екстремни вид сугестије – промена мишљења под дејством ту�ег саопштења. Хипноти�ко стање је стање сли�но сну у коме хипнотисана особа потпада под пуни утицај хипнотизера. Дрога и дејство дроге Дрога је хемијско средство које ути�е на физиолошке и психи�ке процесе. (Сви лекови су дроге, али све дроге нису лекови) Психоактивна дрога – дрога која дејством на нервни систем, ути�е на психи�ке процесе. Врсте дрога: · Стимулативне дроге – стимулатори: кафа, �ај, никотин, ред бул, гуарана,... · Депресантне дроге – дроге за смирење (смањују узнемиреност и бол):
· Халуциногене дроге – изазивају халуцинације (психодели�не дроге): ЛСД, мескалин,... Наркоманија – болест психи�ке и физи�ке зависности од узимања дроге. Парапсихолошке појаве Парапсихологија – непризната ненау�на психологија Врсте парапсихолошких појава:
ПОРЕМЕ�АЈИ ПОНАШАЊА Прилаго�ено понашање – ускла�еност властитих и развојних потреба са захтевима средине Врсте неускла�еног понашања: • Агресивност и анксиозност ° Агресивност – последица неуспеха задовољења одре�ених мотива. (Реакција на тренутни неуспех.) ° Анксиозност – када неуспех доведе до несигурности. (Реакција на трајни неуспех.)
Деликвенти – Омладина, по�иниоци деликата (из сиромашних средина или емоционално незреле особе) Узроци деликвенције: ° Социјални узроци -сиромаштво ° Психолошки узроци – емоционална незрелост, смањена интелигенција, протест,... · Алкохолизам Алкохол – најраспрострањенија психоактивна депресантна дрога ! Алкохолизам – континуирано узимање ве�их коли�ина алкохола. Узроци алкохолизма: социјални и психолошки. · Наркоманија – психи�ка или физи�ка зависност од дроге (не само од наркотика – опијата) ПОРЕМЕ�АЈИ ДУШЕВНОГ ЖИВОТА Нормално и ненормално понашање Два критеријума за дефинисање нормалности тј. ненормалности: · Ненормално – одступање од понашања ве�ине
анемије) Психи�ке тешко�е и пореме�аји Пореме�ај понашања – трајно ненормално и бескорисно понашање (неприлаго�еност) Две врсте менталних пореме�аја: · Лакши душевни пореме�аји – неурозе · Тежи душевни пореме�аји (душевне болести) – психозе Неурозе – блага неприлаго�еност (тренутна, краткотрајна) Неуроза – блажи душевни пореме�ај у виду смањене способности прилаго�авања ситуацијама и људима. Неуроза се манифестује кроз: · Несигурност · Нереално, неадекватно понашање • Ненормално понашање Врсте неуроза: · Фобија – нерационалан страх (клаустофобија, агорафобија) · Анксиозна неуроза – јак напад неодре�еног страха који �есто води у депресију. · Опсесивно-компулсивна неуроза – опседнутост идејом или неком активнош�у
Психозе – тежа неприлаго�еност (трајна) Психоза – тежи душевни пореме�ај са прекидом контакта са стварнош�у (илузије, халуцинације,...) Врсте психоза: · Органске психозе – узрок су органске промене (болест, повреда, старост,...)
Врсте функционалних психоза: ° Шизофренија (цепање разума) – пуна неспособност оцене реалности (тешки пореме�аји когнитивних ф-ја) ° Параноја – трајна суманута уверења о властитој вели�ини (умишљање прогона и претњи) ° Афективни пореме�ај (манијакално депресивна психоза) – смењују се маније и депресије Узроци душевних обољења (психоза):
Психопатија Психопатија је карактерни пореме�ај понашања појединца (психопате) који се оби�но задовољава на штету других. (алкохоли�ар, наркоман, силеџија, садиста, пироман,...) Узрок психопатије је нај�еш�е лоша социјализација појединца. Спре�авање и ле�ење психи�ких пореме�аја Спре�авање психи�ких пореме�аја
Ле�ење психи�ких пореме�аја • Физиолошко ле�ење – ле�ење физи�ким и хемијским средствима (лековима) • Психолошко ле�ење – ле�ење психолошким средствима: болесник мења схватања и однос према другима Психотерапија – психолошке интервенције у циљу савла�ивања душевних пореме�аја. Психотерапијски поступци: · Саветовање, дијалог – постизање свести болесника о потиснутим конфликтима који су узрок психи�ких тегоба. · Психоанализа -откривање и отклањање извора психи�ких тегоба, а не последица ! · Недирективна терапија – болесник властитим напорима долази до реалне слике о себи и стварности · Бихевиорални приступ – отклонити р�аво понашање и „нау�ити“ ново здраво понашање · Групна терапија – успешно отклања пореме�ај односа са другима ОСОБА У СОЦИЈАЛНОЈ ИНТЕРАКЦИЈИ КОМУНИКАЦИЈА Комуникација – пренос порука путем знакова. Врсте комуникационих знакова: • Намерно саопштени знаци – симболи · Спонтано саопштени знаци – сигнали (експресивни симболи) Најразвијенуји облик комуникације, као социјалне интеракције, је говор. Врсте комуникација · • Вербална комуникација – кориш�ењем ре�и (усмена и писмена) · Невербална комуникација – без ре�и (фацијална експресија – израз лица) Карактеристике вербалне комуникације: · Симболи�ка · Само код �овека · Интезивна код сваког појединца · Средство развоја појединца и друштва · Неограни�ена могу�ност комбиновања знакова (изражавања) Језик – најизгра�енији систем изражавања и неопходно средство мишљења Фазе комуникационог процеса: 1. Кодирање (врши предајник поруке) 2. Пренос (путем комуникационих канала) 3. Декодирање (врши пријемник поруке) Комуникација је успешна ако постоји сагласност у кодирању и декодирању пренете поруке ! Извори неспоразума при комуникацији · Денотативно зна�ење – право зна�ење, исто за све · Конотативно зна�ење – додатно зна�ење, зависи од тума�ења (слобода, демократија,...) · Сметње код даваоца комуникације – није добро формулисано · Сметње код примаоца комуникације – није добро протума�ено Масовне комуникације Комуникације које допиру до великог броја особа и преносе се средствима масовних комуникација (мас медији). Мас медији: штампа, радио, филм, телевизија,... Преко мас медија власт остварује утицај на гра�ане. ЖИВОТ У ГРУПИ Група у ужем смислу – структурирана група (сваки �лан има своје место и своју улогу у групи). Група у ширем смислу – неструктурирана група (�ланови имају заједни�ки циљ: покрет, гомила, мноштво, публика). Врсте група:
a. о Примарне групе – мале групе са јаким емоционалним везама (породица, пријатељи,...) b. о Референтне групе – групе које зна�ајно ути�у на понашање �ланова (група као узор понашања тј. поре�ења)
° Клика – неформална група дела �ланова (подгрупа) у оквиру неке групе са супротним интересима од интереса мати�не групе a. о Припадни�ка – своја група – �ланови се поистове�ују, идентификују са групом b. о Неприпадни�ка – ту�а група – групе којима не припадамо Три важне мале групе (за развој ли�ности !): · Породица – мала, примарна, неформална, припадни�ка група Ужа породица (родитељи и деца) је најважнија примарна група. Три најзна�ајније функције породице: репродукциона, васпитна (социјализација), економска ф-ја. · Вршња�ка пријатељска група – мала, референтна, неформална, припадни�ка група Функција вршња�ке групе: развија социјалну зрелост ли�ности. · Школско одељење – мала, референтна, формална и неформална, припадни�ка група Функција одељења: васпитно-образовна ф-ја, социјални развој,... Формирање група Настанак и развој група: 1. Намерни настанак – предузе�е 2. Спонтани настанак – пријатељи Важност �ланства у групи: 1. �ланство служи као средство за испуњење неког циља (радници, фудбалери,...) намерни настанак 2. �ланство је циљ постојања групе (породица, пријатељи,...) спонтани настанак Процес развоја: 1. Упознавање �ланова 2. Интеракција ме�у �лановима (комуникација) 3. Утвр�ивање односа (поретка) у групи 4. Остварење групних циљева Групне норме – карактеристи�на и прихва�ена понашања �ланова групе важна за остварење групног циља. У формалним групама групне норме су прописане. Односи у групи Групна структура – стабилни трајни ме�у ли�ни односи у групи. Врсте групне структуре: · Структура задатака – обзиром на послове које поједини �ланови обављају (дефинише улогу �лана у групи) · Структура мо�и – обзиром на доношење одлука (дефинише положај �лана у групи) · Комуникациона структура – обзиром на правац и обим размењених информација · Афективна или социометријска структура – обзиром на социјалне и емоционалне односе у групи Структура мо�и и типови мо�и: Типови мо�и се дефинишу на основу извора мо�и: 1. Мо� награ�ивања 2. Мо� присиле (кажњавања) 3. Легитимна мо� – прописана или по неписаном општеприхва�еном правилу 4. Референтна мо� – има је референтни �лан на основу угледа, ауторитета, способности,... 5. Стру�ња�ка мо� – „мо�ан“ �лан има знања и вештине потребне за остварење групног циља. Руково�ење групом Део структуре мо�и –во�а. У формалној групи во�а је прописан (руководилац). У неформалној групи во�а је најутицајнији, најповерљивији �лан. Функције во�е: • Функција управљања – управљање и подстицање извршења групног задатка, додела улога �лановима,... • Функција старања о �лановима – добри односи ме�у �лановима, задовољство појединих �ланова,... На�ини руково�ења: · Аутократско руково�ење – во�а све решава сам, одлу�ује о свему, преузима одговорност,... · Демократско руково�ење – �ланови у�ествују у одлукама, подела одговорности, во�а је координатор,... ГРУПНИ ПРОЦЕСИ Групни процеси подразумевају активност групе на остварењу групног циља – динамика групе. • Упоредна (паралелна) активност групе – сваки �лан има свој посао – подела рада • Заједни�ка активност групе – више �ланова заједно у�ествује у активности – нема поделе рада Сарадња и такми�ење Сарадња се јавља када остварење и властитог и групног циља зависи од свих �ланова групе. (увек корисна) Такмићење се јавља када циљ може да постигне само једна особа.(може бити корисно (мотив више)) Групни процес оби�но садржи и сарадњу и такми�ење �ланова. Успешност групе Успешна група (колектив): 1. Остварени групни циљеви – ефикасна група 2. �ланови групе задовољни ! Колектив је ефикасна група задовољних �ланова ! Групно решавање проблема има и позитивне и негативне стране. Групна дискусија увек позитивна. ЉУДУ У МАСИ Масовно понашање Маса – ве�и број појединаца повезан истим циљем са масовним понашањем. – нестриктирирана група ! Масовно понашање: велика емоционалност, сугестибилност, хомогеност (хомогена емоционална сугестибилност) Масовна скупина – маса окупљена на ограни�еном простору: · Публика – најмање изражено масовно понашање – најве�а индивидуалност �ланова. Привремена, пасивна, рецептивна неструктурирана група са сли�ним циљем: задовољење интересовања Пасивна публика се може претворити у активну (агресивну) групу – навија�и. · Мноштво – масовно понашање уз задржану индивидуалност �ланова (прелаз изме�у публике и гомиле) Масовна скупина или неокупљени појединци са карактеристикама масе. Активна неструктурирана група – демонстранти на митингу Мноштво је �есто и експресивна маса – маса која изражава емоционално заси�ене ставове. · Гомила – највише изражено масовно понашање, индивидуалност �ланова скоро да непостоји –права маса ! Најактивнија и најемоционалнија неструктуирана група – лин� група, људи у пожару,... Врсте гомила: ° Агресивна гомила – губитак рационалне контроле властитог понашања, задовољство у рушењу и уништавању, исказивање потиснутих мотива, интезивност предрасуда,... ° лин� – агресија и насиље под утицајем предрасуда ° погром – насиље над ве�им бројем �ланова неке (етни�ке) групе (холокауст, геноцид,...) ° Гомила у паници – губитак рационалне контроле властитог понашања, опседнутост бригом за себе, безобзирност према другима, паника услед сазнања да се не могу сви спасити, збуњеност, узнемиреност, страх, безглаво бежање,... ° пожар у затвореном простору Социјални покрети Социјални покрет – колективно настојање да се покрену и остваре одре�ене друштвене промене. Социјални покрет је неструктурирана, релативно трајна група са јасно одре�еним циљем. Социјални покрет се структурирањем претвара у организацију – еколошки покрет постаје полити�ка партија. Врсте покрета према намерама:
Три најзна�ајнија социјална покрета XX века: · Еколошки покрет – последица свести о уништењу природе, борба за о�ување природе,... · Феминисти�ки покрет – борба против дискриминације жена и за њихову друштвену равноправност · Мировни покрет – борба за о�ување мира и обуставе свих ратова, разоружавање, смањење и уништење атомског наоружања,...
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
|