01. Психологија - предмет и гране психологије

Проучава психички живот или психичку стварност.
Психички живот чине психички процеси, психичке особине и њихово манифестовање у понашању.
Психички процеси код људи могу бити:
  • интелектуални (као што су опажања, учење, памћење и мишљење);
  • емоционални (осећања);
  • когнитивни или вољни као што су мотивација и вољње радње.
Под психичким особинама  подразумевају се реалативно трајне одлике појединца као што су:
  • навике,
  • способности,
  • темерамент,
  • потребе,
  • интересовања и
  • друге особине личности
а које као и психички процеси долазе до изражаја у понашању људи, у њиховим поступцима и реаговањима.

Психологија као наука

Проучава психички живот изучавајући две врсте  појава.

  • Прво, то су поступци и реаговања појединаца, које могу опажати остали људи.
  • Друго, на основу непосредног искуства које имамо ми сами и које имају други људи о својим доживљајима.
Психологију као сваку науку карактерише изучавање појаве према утврђеним поступцима - научним методама и техникама, као и повезивање нових сазнања са већ стеченим знањима.
Важна одлика психологије је је да она своје закључке изводи на основу брижљивог прикупљања и проверавања података.
Психологија се може дефинисати као систематско изучавање психичког живота људи и животиња, а на основу проучавања објективног понашања и непосредног искуства.
Теоријски задатак психологије је упознавање карактеристика и законитости психичког живота.  Сврха теоријског истраживања у психологији је упознавање једног дела стварности - психичке стварности. Психологија би требало да одговори на три питања:
  • ШТА?  - то јест да што потпуније опише психичке појаве
  • КАКО? - то јест да покаже како се одвијају психички процеси и како се формирају психичке особине
  • ЗАШТО? - значи да открива узроке појединих психичких појава и објашњава поступке људи.

Психолошке науке:

Психологија је систем научних дисциплина које повезује изучавање психичког живота.

Теоретске дисциплине:
  • Општа психологија (психа)
  • Физиолошка психологија
  • Развојна психологија (развој психичког живота од рођења до смрти)
  • Социјална психологија
  • Психологија личности
Примењене дисциплине:
  • Педагошка психологија (васпитање и образовање)
  • Клиничка психологија
  • Ментална хигијена
  • Психологија рада

Психа:

  • интелект (опажање, учење, памћење, мишљење)
  • емоције (осећања)

Методе (начини) психолошких истраживања:

  • Објективне методе – реални подаци (посматрање)
  • Субјективне методе – доживљаји (самопосматрање)
  • Експериментална метода – системско мењање услова неке појаве
  • Неекспериментална метода – систематско посматрање циља

Технике (средства) психолошких истраживања:

  • Упитник – писмени систем питања отвореног и затвореног типа
  • Интервју – усмена питања и одговори (разговор)
  • Скала процене – скалирање појаве или особине
  • Анкета – истраживање групе помоћу узорка
  • Психо Тест – проверавање психичких својстава (способности, личности, знања)

Органска основа психичког живота:

  • Нервни систем – регулише рад органа, двосмерна веза организма са окружењем, памћење
  • Рецептори – чула
  • Ефектори – мишићи и жлезде

Нервни систем:

  • централни (мозак -мождана кора: сензорне, моторне и асоцијационе зоне и кичмена мождина)
  • периферни (нервне ћелије и влакна (неурони) у чулима и мишићима)

Жлезде:

  • са спољашњим лучењем (пљувањна, знојне,...)
  • са унутрашњим лучењем у крв
  • Хипофиза – регулише остале жлезде
  • Надбубрежна – (лучи адреналин) емотивне активности
  • Штитна (тироидна) – регулише метаболизам
  • Полне – (луче тестостерон и естроген) дефинишу полне карактеристике

Психички развој -развој психичког живота (РАЗВОЈ = НАСЛЕЂЕ + ИСКУСТВО)

  • Филогенетски развој – психички развој врсте (фактори: рад мења животну средину, друштвени живот, говор)
  • Онтогенетски развој – психички развој појединца (фактори: наслеђе, средина, активност појединца)
  • Схватања онтогенетског развоја:
  • Нативизам – на основу наслеЧа
  • Емпиризам – на основу искуства тј. животне средине
  • Интеракционизам – на основу наслеђа и ж.средине
  • Структурализам – неуролошка структура => структура понашања
  • Бихевиоризам – стицање новог понашања => развој
Comments