03. Учење

Традиционално уско схватање:
  • Свесна намерна активност у циљу стицања знања која се извршава намерним понављањем.
Данашње шире схватање:
  • Трајна промена (понашања) личности која се манифестује у њеној активности и која је резултат претходне активности.
  • Наслеђе+учење = развој !

Врсте учења:

1. Сензитизација и хабитуација
2. Условљавање
3. Инструментално учење
4. Учење увиђањем (мишљењем)
5. Учење по моделу
6. Стицање моторних вештина
7. Вербално учење

1. Сензитизација и хабитуација (учење понашања као реаговања или не реаговања на дражи)

  • Сензитизација – реаговање на дражи
  • Хабитуација – привикавање (да се не реагује на дражи)

2. Условљавање (узрок понашања у условној дражи)

Класично условљавање

Павловљев оглед: Пас се храни уз метроном и лучи пљувачку.
  • храна – безусловна драж
  • метроном – условна драж
  • пљувачка – безусловна или условна реакција (зависи од врсте дражи)
Врсте условних реакција:
  • реакције унутрашњих органа
  • моторне реакције
  • имунолошке реакције
  • емоционалне условне реакције

Емоционално условљавање:

Оглед са малим Албертом (беба): 
Страх од белог пацова (условна драж), због јаког звука (безусловна драж).

Карактеристике емоционалног условљавања:
  • Настаје брзо
  • Лако се шири, уопштава (у смислу условних дражи)
  • Тешко се гаси
Неутралне дражи, присутне у тренутку емоције, се везују за ту емоцију и касније изазивају ту емоцију.

Пример емоција као условних реакција су фобије, симпатије и антипатије:
  • Клаустофобија – страх од затвореног простора (ровови у првом светском рату).
  • Агорафобија – страх од отвореног простора тј. самоће (сама опљачкана на улици).
  • Симпатија – свиђа ми се неко као бивша љубав.
  • Антипатија – не свиђа ми се неко као бивши лош партнер.

3. Инструментално учење (узрок понашања је награда или казна)

Учење помоћу покушаја и грешака тј. помоћу награда и казни – поступно учење.

Торндајков оглед:
Гладна мачка отвара кавез повлачењем омче и стиже до хране.

Закон ефекта:
Случајни успешни покушаји се уће, а слепи покушаји се елиминишу.

Тактика инструменталног учења:
Жељено понашање наградити, а непожељно понашање казнити.

4. Учење увиђањем (решавање проблема увиђањем, тј. мишљењем – интелигентно учење)

Учење осмишљавањем нових начина за остварење новог понашања – нагло учење.
Келеров оглед:

Мајмун у кавезу узима штап да би дохватио банану ван кавеза.
Објективни знаци увиђања – разумевања и мишљења:

1. Нагло решење – после неуспелих покушаја мајмун се смири, а након тога се нагло озари.
2. Намерно решење – иде најкраћим путем, право до штапа и дохвата банану.
3. Запамћено решење – када се понови проблем, мајмун не понавља грешке, одмах решава проблем.
4. Научено решење – сличан проблем, мајмун решава по истом принципу.
Учење увиђањем је најефикасније !

5. Учење по моделу (копирање узора)

Имитација – копирање спољних видљивих понашања
Идентификација – копирање унутрашњих својстава (карактер, систем вредности,...)
Предуслови учења по моделу:
  • мора да постоји узор (модел)
  • ученик је мотивисан
  • ученик посматра и памти особине узора
  • ученик је способан да имитира узор
  • ученик се понаша као узор (научено !)

6. Стицање моторних вештина

Психолошки моменти код стицања вештина:
  • Упознавање вештине -посматрањем узора или вербалним описом
  • Понављање -појединих радњи и склапање у целину, а извођење се аутоматизује
  • Спознаја резултата -тј. постојање повратне информације о успешности

7. Вербално учење (учење вербалног градива)

Врсте вербалног учења:

  • Учење напамет – меморисање
  • Учење с разумевањем – учење увиђањем, размишљањем

Трансфер учења (примена знања)

Пренос учења, тј. дејство ранијег учења на касније учење.
  • Позитивно дејство трансфера – раније научено олакшава учење
  • Негативно дејство трансфера – раније научено отежава учење (изазива заборављање)

Проблеми трансфера учења:

1. Проблем развијања психичких функција – вежбањем тј. понављањем

Једноставно понављање не доводи до развијања психичких функција (опажања, мишљења,...) !

2. Проблем примене знања (у новим ситуацијама)

Закони применљивости знања:
  • Уопштено, генерализовано знање је применљивије
    Треба се ослободити устаљене заблуде да је правилна вербална репродукција основно мерило знања и његове применљивости !
  • Знање је генерализовано:
  • ако је засновано на већем броју примера
  • ако је применљиво на већем броју случајева
  • Знање је применљивије ако су ученици до знања дошли сами – учењем путем открића, учење увиђањем, интелигентно учење
  • Примену знања треба увежбавати, трансфер се неће јавити спонтано (златно правило трансфера)

Памћење

Памћење је трајање наученог, стварањем трајне промене у нервном систему.

Три манифестације (нивоа) памћења:
  • Репродукција – сећање
  • Рекогнација – препознавање
  • Уштеда при поновном учењу

Краткорочно памћење – јавља се непосредно после утиска (непосредно памћење) и траје кратко (10-20 сек).
Дугорочно памћење зависи од: пажње ученика, трајање или понављање утиска, осмишљавања утиска (добро памтити значи размишљати о ономе што се учи)

Квалитативне промене у памћењу

Сећање је више реконструкција него репродукција. Најбоље се памте:
  • Основна шема
  • Истакнути детаљи
  • Рационализација памћења = осмишљавање садржаја
  • Асимилација код памћења – осмишљавање на основу старог искуства
Бартлетов оглед: Представе официра су се временом мењале у правцу типичних схватања о официрима.

Психологија памћења и проблеми сведочења

Проблем сведочења није у опажању, већ у памћењу !
  • Сугестивна питања: Брзина смрсканих аутомобила ?
  • Стрес и страх отежавају памћење
  • Погрешна идентификација: Силеџија је лице са ТВ-а у тренутку силовања.

Заборављање

Заборављање је слабљење и нестајање наученог.
 Заборављање је временом све спорије Заборављање различитих врста градива је различито:
Научено пре месец дана се неће сутра заборавити  Смисаоно градиво се спорије заборавља !
Крива заборављања:

Узроци заборављања

  • Спонтано заборављање – не понављање тј. не употребљавање
  • Активно заборављање – интерференција градива (међусобно сукобљавање градива)
 1. Проактивна инхибиција -раније научено омета садашње учење о ---> #
2. Ретроактивна инхибиција -садашње учење омета памћење раније наученог # <·---о
Узроци ретроактивне инхибиције (активног заборављања):
  • Сличнија градива се међусобно више ометају (мешају, бркају).
  • Временски размак између два учења смањује ометање
  • Разграничавање градива – уочавање разлика смањује ометање
  • Организованост у смисаоне целине смањује ометање
Претпоставке о вечитости памћења:
  • Хипермнезија – жива сећања (одмотавање) у ситуацијама опасним по живот
  • Хипнотичка хипермнезија – сећања под хипнозом
  • Електрична дражења коре великог мозга – враћање „заборављеног“
  • Потискивање – механизам одбране од негативних сећања тј. селективна амнезија
Закључак: Нема заборављања, постоји трајна неспособност репродукције !
Comments