Традиционално уско схватање:
- Свесна намерна активност у циљу стицања знања која се извршава намерним понављањем.
Данашње шире схватање:
- Трајна
промена (понашања) личности која се манифестује у њеној активности и
која је резултат претходне активности.
- Наслеђе+учење = развој !
Врсте учења:
1. Сензитизација и хабитуација
2. Условљавање
3. Инструментално учење
4. Учење увиђањем (мишљењем)
5. Учење по моделу
6. Стицање моторних вештина
7. Вербално учење
1. Сензитизација и хабитуација (учење понашања као реаговања или не реаговања на дражи)
- Сензитизација – реаговање на дражи
- Хабитуација – привикавање (да се не реагује на дражи)
2. Условљавање (узрок понашања у условној дражи)
Класично условљавање
Павловљев оглед: Пас се храни уз метроном и лучи пљувачку.
- храна – безусловна драж
- метроном – условна драж
- пљувачка – безусловна или условна реакција (зависи од врсте дражи)
Врсте условних реакција:
- реакције унутрашњих органа
- моторне реакције
- имунолошке реакције
- емоционалне условне реакције
Емоционално условљавање:
Оглед са малим Албертом (беба):
Страх од белог пацова (условна драж), због јаког звука (безусловна драж).
Карактеристике емоционалног условљавања:
- Настаје брзо
- Лако се шири, уопштава (у смислу условних дражи)
- Тешко се гаси
Неутралне дражи, присутне у тренутку емоције, се везују за ту емоцију и касније изазивају ту емоцију.
Пример емоција као условних реакција су фобије, симпатије и антипатије:
- Клаустофобија – страх од затвореног простора (ровови у првом светском рату).
- Агорафобија – страх од отвореног простора тј. самоће (сама опљачкана на улици).
- Симпатија – свиђа ми се неко као бивша љубав.
- Антипатија – не свиђа ми се неко као бивши лош партнер.
3. Инструментално учење (узрок понашања је награда или казна)
Учење помоћу покушаја и грешака тј. помоћу награда и казни – поступно учење.
Торндајков оглед:
Гладна мачка отвара кавез повлачењем омче и стиже до хране.
Закон ефекта:
Случајни успешни покушаји се уће, а слепи покушаји се елиминишу.
Тактика инструменталног учења:
Жељено понашање наградити, а непожељно понашање казнити.
4. Учење увиђањем (решавање проблема увиђањем, тј. мишљењем – интелигентно учење)
Учење осмишљавањем нових начина за остварење новог понашања – нагло учење.
Келеров оглед:
Мајмун у кавезу узима штап да би дохватио банану ван кавеза.
Објективни знаци увиђања – разумевања и мишљења:
1. Нагло решење – после неуспелих покушаја мајмун се смири, а након тога се нагло озари.
2. Намерно решење – иде најкраћим путем, право до штапа и дохвата банану.
3. Запамћено решење – када се понови проблем, мајмун не понавља грешке, одмах решава проблем.
4. Научено решење – сличан проблем, мајмун решава по истом принципу.
Учење увиђањем је најефикасније !
Имитација – копирање спољних видљивих понашања
Идентификација – копирање унутрашњих својстава (карактер, систем вредности,...)
Предуслови учења по моделу:
- мора да постоји узор (модел)
- ученик је мотивисан
- ученик посматра и памти особине узора
- ученик је способан да имитира узор
- ученик се понаша као узор (научено !)
6. Стицање моторних вештина
Психолошки моменти код стицања вештина:
- Упознавање вештине -посматрањем узора или вербалним описом
- Понављање -појединих радњи и склапање у целину, а извођење се аутоматизује
- Спознаја резултата -тј. постојање повратне информације о успешности
7. Вербално учење (учење вербалног градива)
Врсте вербалног учења:
- Учење напамет – меморисање
- Учење с разумевањем – учење увиђањем, размишљањем
Трансфер учења (примена знања)
Пренос учења, тј. дејство ранијег учења на касније учење.
- Позитивно дејство трансфера – раније научено олакшава учење
- Негативно дејство трансфера – раније научено отежава учење (изазива заборављање)
Проблеми трансфера учења:
1. Проблем развијања психичких функција – вежбањем тј. понављањем
Једноставно понављање не доводи до развијања психичких функција (опажања, мишљења,...) !
2. Проблем примене знања (у новим ситуацијама)
Закони применљивости знања:
- Уопштено, генерализовано знање је применљивије
Треба се ослободити устаљене заблуде да је правилна вербална репродукција основно мерило знања и његове применљивости !
- ако је засновано на већем броју примера
- ако је применљиво на већем броју случајева
- Знање је применљивије ако су ученици до знања дошли сами – учењем путем открића, учење увиђањем, интелигентно учење
- Примену знања треба увежбавати, трансфер се неће јавити спонтано (златно правило трансфера)
Памћење
Памћење је трајање наученог, стварањем трајне промене у нервном систему.
Три манифестације (нивоа) памћења:
- Репродукција – сећање
- Рекогнација – препознавање
- Уштеда при поновном учењу
Краткорочно памћење – јавља се непосредно после утиска (непосредно памћење) и траје кратко (10-20 сек).
Дугорочно памћење зависи од: пажње ученика, трајање или понављање утиска, осмишљавања утиска (добро памтити значи размишљати о ономе што се учи)
Квалитативне промене у памћењу
Сећање је више реконструкција него репродукција. Најбоље се памте:
- Основна шема
- Истакнути детаљи
- Рационализација памћења = осмишљавање садржаја
- Асимилација код памћења – осмишљавање на основу старог искуства
Бартлетов оглед: Представе официра су се временом мењале у правцу типичних схватања о официрима.
Психологија памћења и проблеми сведочења
Проблем сведочења није у опажању, већ у памћењу !
- Сугестивна питања: Брзина смрсканих аутомобила ?
- Стрес и страх отежавају памћење
- Погрешна идентификација: Силеџија је лице са ТВ-а у тренутку силовања.
Заборављање
Заборављање је слабљење и нестајање наученог.
| Заборављање је временом све спорије | Заборављање различитих врста градива је различито: |
| Научено пре месец дана се неће сутра заборавити | Смисаоно градиво се спорије заборавља ! |
Крива заборављања:
Узроци заборављања
- Спонтано заборављање – не понављање тј. не употребљавање
- Активно заборављање – интерференција градива (међусобно сукобљавање градива)
| 1. Проактивна инхибиција -раније научено омета садашње учење | о ---> # |
| 2. Ретроактивна инхибиција -садашње учење омета памћење раније наученог | # <·---о |
Узроци ретроактивне инхибиције (активног заборављања):
- Сличнија градива се међусобно више ометају (мешају, бркају).
- Временски размак између два учења смањује ометање
- Разграничавање градива – уочавање разлика смањује ометање
- Организованост у смисаоне целине смањује ометање
Претпоставке о вечитости памћења:
- Хипермнезија – жива сећања (одмотавање) у ситуацијама опасним по живот
- Хипнотичка хипермнезија – сећања под хипнозом
- Електрична дражења коре великог мозга – враћање „заборављеног“
- Потискивање – механизам одбране од негативних сећања тј. селективна амнезија
Закључак: Нема заборављања, постоји трајна неспособност репродукције !
