Способност учења = интелигенција (претежно меморисање или претежно схватање ?) Интелигенција се не изједначава са меморисањем, већ са разумевањем и схватањем односа ! Мотивација за учење Јеркс – Додсонов закон: Мотивација побољшава учење само до одређене оптималне тачке, након тога мотивација слаби учење. Утицај мотивације на учење: - Мотивација повећава пажњу – психичку будност
- Мотивисан ученик врши дубљу обраду информација (градива)
Врсте мотивације за учење: - Унутрашња мотивација – мотиви потичу из садржаја градива које се учи Радозналост, квазипотреба („има да га решим...“), когнитивни несклад (противречност ранијим сазнањима),...
- Спољашња мотивација – мотиви не потичу из садржаја градива које се учи Економски мотив, обзир према родитељима, сујета, награде, казне, такмичење,...
Намера да се учи (намера = одлука) Намера омогућује успешно учење. (Потребан, али не и довољан услов ! (осим за ненамерно учење)) - Намерно учење – постоји намера меморисања
- Ненемарно учење – не постоји намера меморисања, већсе врши дубока прерада информација !
Степен аспирације тј. амбиција (тежња) одређује крајњи домет учења ! Физички и физиолошки услови учења - Физички услови: климатски услови, метеоролошки услови, бука, задимљена просторија, радни простор,...
- Физиолошки услови (органски услови) : болест, умор, глад,...
Радне навике Радна навика подразумева план рада !Златно правило стицања радних навика: Не одлажи извршење обавеза ! (што можеш данас не остављај за сутра.) Методе (или технике) успешног учења - Осмишљавање
- опште идеје и принципи се најбрже уче и најдуже памте.
- Добро учити = мислити о ономе што се учи
- Општи преглед градива – увид у целину
- Сам себи постави питања о наученом
- Учење по деловима и учење целине
- Комбиновано – прво увид у целину, па подела на делове
- Временски распоређено учење
- Код неосмишљеног градива -трајност је већа
- Није добро код осмишљеног градива и код решавања проблема
- Активно учење –учење сопственом активношћу
- објашњавање другима
- преслишавање
- · Преслишавање – активан напор да се сетимо наученог
- Корисно код дословног памћења – бубање
- Преслишавање може бити: гласно и дословно, својим речима, у себи, писмено.
- Преслишавање не треба редом, већ по важности
- Преслишавати се треба: што раније, самостално, после сваке мање целине, на крају целог градива.
- Преглед прочитаног градива – врши се читањем (за разлику од преслишавања)
- Важе исти принципи као и за преслишавање
- Понављање
- Врши се обнављање наученог (пре заборављања, па све ређе)
- Подвлачење – само главне идеје и важни детаљи
- Прављење забелешки
- Извод (у облику скице) – у изводу само најважније, истиче се структура градива (начином штампе, увлачењем текста, нумерисањем целина,...), извод омогућује брзо и ефикасно понављање градива
- Резиме (у облику непрекидног текста) – скраћени садржај битних ствари
Организација процеса учења 1. Претходни преглед – увид у целину градива 2. Прво читање и Подела градива у мање целине 3. Обележавање значајних места 4. Друго читање са питањима које ученик поставља сам себи 5. Кратак преглед целина приликом читања 6. Завршни преглед градива – преслишавањем и читањем (7) 7. Подвлачење (6) 8. Извод или резиме 9. Прво понављање – неколико дана после 10. Следећа понављања након дужих интервала |
|