04. Психолошки услови успешног учења – способност учења

Способност учења = интелигенција (претежно меморисање или претежно схватање ?)

Интелигенција се не изједначава са меморисањем, већ са разумевањем и схватањем односа !

Мотивација за учење

Јеркс – Додсонов закон:
Мотивација побољшава учење само до одређене оптималне тачке, након тога мотивација слаби учење.

Утицај мотивације на учење:
  • Мотивација повећава пажњу – психичку будност
  • Мотивисан ученик врши дубљу обраду информација (градива)
Врсте мотивације за учење:
  • Унутрашња мотивација – мотиви потичу из садржаја градива које се учи Радозналост, квазипотреба („има да га решим...“), когнитивни несклад (противречност ранијим сазнањима),...
  • Спољашња мотивација – мотиви не потичу из садржаја градива које се учи Економски мотив, обзир према родитељима, сујета, награде, казне, такмичење,...
Намера да се учи (намера = одлука)

Намера омогућује успешно учење. (Потребан, али не и довољан услов ! (осим за ненамерно учење))
  • Намерно учење – постоји намера меморисања
  • Ненемарно учење – не постоји намера меморисања, већсе врши дубока прерада информација !
Степен аспирације тј. амбиција (тежња) одређује крајњи домет учења !

Физички и физиолошки услови учења
  • Физички услови: климатски услови, метеоролошки услови, бука, задимљена просторија, радни простор,...
  • Физиолошки услови (органски услови) : болест, умор, глад,...
Радне навике

Радна навика подразумева план рада !
Златно правило стицања радних навика: Не одлажи извршење обавеза ! (што можеш данас не остављај за сутра.)

Методе (или технике) успешног учења

  • Осмишљавање
    • опште идеје и принципи се најбрже уче и најдуже памте.
    • Добро учити = мислити о ономе што се учи
    • Општи преглед градива – увид у целину
    • Сам себи постави питања о наученом
  • Учење по деловима и учење целине
    • Комбиновано – прво увид у целину, па подела на делове
  • Временски распоређено учење
    • Код неосмишљеног градива -трајност је већа
    • Није добро код осмишљеног градива и код решавања проблема
  •  Активно учење –учење сопственом активношћу
    • објашњавање другима
    • преслишавање
  • · Преслишавање – активан напор да се сетимо наученог
    • Корисно код дословног памћења – бубање
    • Преслишавање може бити: гласно и дословно, својим речима, у себи, писмено.
    • Преслишавање не треба редом, већ по важности
    • Преслишавати се треба: што раније, самостално, после сваке мање целине, на крају целог градива.
  • Преглед прочитаног градива – врши се читањем (за разлику од преслишавања)
    • Важе исти принципи као и за преслишавање
  • Понављање
    • Врши се обнављање наученог (пре заборављања, па све ређе)
  • Подвлачење – само главне идеје и важни детаљи
    • Не при првом читању
  • Прављење забелешки
    • Извод (у облику скице) – у изводу само најважније, истиче се структура градива (начином штампе, увлачењем текста, нумерисањем целина,...), извод омогућује брзо и ефикасно понављање градива
    • Резиме (у облику непрекидног текста) – скраћени садржај битних ствари

Организација процеса учења

1. Претходни преглед – увид у целину градива
2. Прво читање и Подела градива у мање целине
3. Обележавање значајних места
4. Друго читање са питањима које ученик поставља сам себи
5. Кратак преглед целина приликом читања
6. Завршни преглед градива – преслишавањем и читањем (7)
7. Подвлачење (6)
8. Извод или резиме
9. Прво понављање – неколико дана после
10. Следећа понављања након дужих интервала
Comments