Способност учења = интелигенција (претежно меморисање или претежно схватање ?)

Интелигенција се не изједначава са меморисањем, већ са разумевањем и схватањем односа !

Мотивација за учење

Јеркс – Додсонов закон:
Мотивација побољшава учење само до одређене оптималне тачке, након тога мотивација слаби учење.

Утицај мотивације на учење:

• Мотивација повећава пажњу – психичку будност
• Мотивисан ученик врши дубљу обраду информација (градива)

Врсте мотивације за учење:

• Унутрашња мотивација – мотиви потичу из садржаја градива које се учи Радозналост, квазипотреба („има да га решим...“), когнитивни несклад (противречност ранијим сазнањима),...
• Спољашња мотивација – мотиви не потичу из садржаја градива које се учи Економски мотив, обзир према родитељима, сујета, награде, казне, такмичење,...

Намера да се учи (намера = одлука)

Намера омогућује успешно учење. (Потребан, али не и довољан услов ! (осим за ненамерно учење))

• Намерно учење – постоји намера меморисања
• Ненемарно учење – не постоји намера меморисања, већсе врши дубока прерада информација !

Степен аспирације тј. амбиција (тежња) одређује крајњи домет учења !

Физички и физиолошки услови учења

• Физички услови: климатски услови, метеоролошки услови, бука, задимљена просторија, радни простор,...
• Физиолошки услови (органски услови) : болест, умор, глад,...

Радне навике

Радна навика подразумева план рада !
Златно правило стицања радних навика: Не одлажи извршење обавеза ! (што можеш данас не остављај за сутра.)

Методе (или технике) успешног учења

• Осмишљавање
  
• опште идеје и принципи се најбрже уче и најдуже памте.
  
• Добро учити = мислити о ономе што се учи
  
• Општи преглед градива – увид у целину
  
• Сам себи постави питања о наученом
• Учење по деловима и учење целине
  
• Комбиновано – прво увид у целину, па подела на делове
• Временски распоређено учење
  
• Код неосмишљеног градива -трајност је већа
  
• Није добро код осмишљеног градива и код решавања проблема
•  Активно учење –учење сопственом активношћу
  
• објашњавање другима
  
• преслишавање
• · Преслишавање – активан напор да се сетимо наученог
  
• Корисно код дословног памћења – бубање
  
• Преслишавање може бити: гласно и дословно, својим речима, у себи, писмено.
  
• Преслишавање не треба редом, већ по важности
  
• Преслишавати се треба: што раније, самостално, после сваке мање целине, на крају целог градива.
• Преглед прочитаног градива – врши се читањем (за разлику од преслишавања)
  
• Важе исти принципи као и за преслишавање
• Понављање
  
• Врши се обнављање наученог (пре заборављања, па све ређе)
• Подвлачење – само главне идеје и важни детаљи
  
• Не при првом читању
• Прављење забелешки
• Извод (у облику скице) – у изводу само најважније, истиче се структура градива (начином штампе, увлачењем текста, нумерисањем целина,...), извод омогућује брзо и ефикасно понављање градива
• Резиме (у облику непрекидног текста) – скраћени садржај битних ствари
  

Организација процеса учења

1. Претходни преглед – увид у целину градива
2. Прво читање и Подела градива у мање целине
3. Обележавање значајних места
4. Друго читање са питањима које ученик поставља сам себи
5. Кратак преглед целина приликом читања
6. Завршни преглед градива – преслишавањем и читањем (7)
7. Подвлачење (6)
8. Извод или резиме
9. Прво понављање – неколико дана после
10. Следећа понављања након дужих интервала