05. Мишљење

Мишљење је схватање односа између два елемента !

Два основна облика мишљења (Спирман)
1. Схватање односа између два елемента
2. На основу једног елемента и односа се долази до другог елемента (матрица као тест интелигенције)

Мајеров оглед:
Три летве, две коцке – прикљештити између пода и плафона.

Дирекција – модел трагања за решењем, тј. начин приступа проблему

Сугестија усмерава избор дирекције.

Скривена дирекција – формулација задатка скрива праву дирекцију (4 троугла од 6 шибица)

Опис мисаоног тока:

1. Уочавање (схватање) проблема
2. Стварање дирекције
3. Јављање хипотезе
4. Провера хипотезе

Стваралачко мишљење – стваралаштво (уметничка дела, научна открића, технички проналасци)

Најстрожи критеријум: Стварање оригиналног дела први пут у историји.
Блажи критеријум: Стварање оригиналног дела без обзира на претходна слична дела.

Фазе стваралачког мишљења:

1. Припрема – препарација (стицање неопходних знања, експериментисање, први покушаји,...)
2. Инкубација (стваралац не ради ништа – несвесно мишљење)
3. Инспирација (изненадно, спонтано јављање идеје)
4. Провера – верификација

Врсте мишљења:

1. Имагинативно – дивергентно (стваралачко) (машта и што више решења)
  • ствара се објективна творевина (песме, слике, музика,...)
  • не ствара се објективна творевина (маштање, фантазирање, снови,...)
2. Реалистичко – конвергентно (логичко) (реалност, истина и јединствено решење)

Развој мишљења Пијажеов опис интелектуалног развоја: Жан Пијаже
1. Стадијум сензомоторне интелигенције (0 – 2 год.) Понашање је реакција на дражи.
2. Преоперациони стадијум (2 – 7 год.) Симболички процеси – представљање одсутних објеката и развој језика.
3. Стадијум конкретних операција (7 – 11 год.) Логичке операције везане за конкретне објекте и ситуације.
4. Стадијум формалних (замишљених) операција (11 ->) Адолесцент – понаша се као одрастао човек.

Интелектуалне способности

Интелигенција:
  • способност прилагођавања новим ситуацијама коришћењем старог искуства ! (решавање нових ситуација схватањем битних односа у датој ситуацији – мишљењем !)

Мерење способности (интелигенције)

Бине-Симонов умни количник је количник између умног и календарског узраста (x100) ! Бине – Симон 1905.
Умни узраст: умна година се презентује помоћу 6 задатака за одређени календарски узраст.

Спирманова теорија два фактора интелигенције: Спирман

1. Г фактор – општи фактор (схватање односа (мишљење) и апстрактно мишљење)
2. С фактор – специфични фактор (памћење, механичка способност, музичка способност,...)

Терстонова теорија фактора интелигенције: Терстон

1. W фактор – Wорд фактор (речитост)
2. В фактор – Вербални фактор (разумевање вербалног задржаја)
3. Н фактор – Нумерички фактор (способност манипулисања нумеричким подацима)
4. С фактор – Спаце просторни фактор (орјентација у простору)
5. М фактор – Меморијски фактор (памћење)
6. П фактор – Перцептивни фактор (опажање)
7. Р фактор – Резон фактор (схватање односа, принципи, законитости,...)

Гилфордова структура интелекта: Више од 50 фактора класификованих према психичким операцијама:
Индивидуалне разлике
Умни количник
  • Просечна интелигенција 90 – 110
  • Нормала интелигенција 70 – 130
  • Умно заостале особе испод 70
    • Дебили 50 – 70
    • Имбецили 20 – 50
    • Идиоти 0 – 20
  • Талентоване особе изнад 130 (до 200)
Интелигенција је потребан али не и довољан услов великих достигнућа.
Comments